Dijana Hrkalović je izjavila da je Vladimira Đukanovića angažovala za advokata nakon što je Sead Spahović, njen prethodni advokat, dao intervju jednom opozicionom listu. Taj opozicioni list je „Vreme“, a intervju koji joj se nije dopao, objavljen je 27. oktobra prošle godine. Ponavljamo ga.
Iz Berlina opet Beogradu predlažu podgrejan model dve Nemačke koji bi se mogao opisati kao prihvatanje nezavisnosti Kosova bez eksplicitnog priznanja. I to iako je kancelar Olaf Šolc nedavno u Beoradu bio veoma eksplicitan
Suma sumarum, tri su tačke definisale dosadašnji odnos Dragana Đilasa i Vuka Jeremića: način kandidature Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata, Đilasov odlazak na razgovor kod Vučića i odnos prema uvođenju sankcija Rusiji. Ako ima nešto dobro u njihovom razlazu, to je ova treća tačka: konačno su i jedan i drugi pred svekolikom javnošću u Srbiji definisali svoje politike
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Radnici Fijata sutra kreću u štrajk kragujevačkim ulicama. Pregovori sa Vladom su propali, a država je jasno dala do znanja da im je interes firme Stelantis iznad interesa radnika. Zaposleni žele da znaju “pravo stanje stvari” oko odlaska u inostranstvo, ali predstavnici vlasti odbijaju da daju bilo kakva konkretna rešenja
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Pošta Srbije potpisala je sporazum sa Fakultetom društvenih nauka. Pokret Dveri smatra da iza ove obrazovne ustanove stoji SNS, da ona služi za sticanje sumnjivih diploma partijskog kadra. Studenti praksu obavljaju u medijima od kojih su većina tabloidi, a fakultet se nalazi u prostorijama državnog preduzeća. Pored toga, većina profesora je došla sa Megatrenda koji već ima dugu tradiciju sumnjivih diploma i doktorata
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine 19. veka pokušavala je da uhvati korak sa novim evropskim tokovima i idejama, sve se više okretala velikim zapadnim uzorima nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini. Kanic, Evropljanin, radovao se tome
Nastavnici preporučuju đacima čitanje kako bi naučili da se pismeno izražavaju. To nije dobar savet. Funkcionalno pisanje uči se pisanjem
Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada da će dva domaća kluba učestvovati u najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za posledicu imati smanjivanje tenzija između samih klubova i njihovih navijača. Crno-beli i crveno-beli na parketu i na klupama imaju previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila tema kada se o njihovim duelima priča
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja nedelje primiti delegaciju ratnih veterana kako bi sa njima razgovarao o zahtevima koje imaju - da pokušaju da pronađu način kako da se poboljša njihov položaj. Imali su i veterani sa Košara Vučiću nešto da poruče: da je njemu možda i teže nego što je njima bilo 1999.
Evropski parlament nedvosmisleno poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji i vrati zemlju na put ka Evropskoj uniji. Već drugu godinu zaredom srpske vlasti se pozivaju da reše slučajeve organizovanog kriminala i visoke korupcije
"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali", rekao je arhitekta Dragoljub Bakić u razgovoru za “Vreme” pre nepune dve godine. Povodom formiranja nove/stare vlasti u Beogradu nakon izbora 3. aprila koje je u toku, ponovo objavljujemo intervju iz "Vremena" broj 1550 od 17. septembra 2020.
Očekivanja kancelara Nemačke od čoveka koji o svemu odlučuje u Srbiji bila su jasna: međusobno priznanje Srbije i Kosova i uvođenje sankcija Rusiji. O rokovima nije bilo reči, makar ne javno, kao ni o posledicama za Srbiju ako ništa od toga ne učini, osim da neke daleke decenije možda neće moći da pristupi Evropskoj uniji ako ne prizna Kosovo
Zašto građani više ništa ne veruju državi, strankama, komšijama pa ni sami sebi? To je barem prosto k'o pasulj
Najavljena poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Srbiji biće tek peta poseta nekog crnogorskog zvaničnika u poslednjih deset godina. Za to vreme niko od zvaničnika iz Beograda nije bio u Podgorici, što dovoljno govori o odosu predstavnika „bratskih“ naroda
Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali
U par navrata javnost je “čekićarila” mesecima da Aleksandar Vučić donese odluke o sudbini svojih saradnika koji su nešto, je li, zeznuli. Nikada se zapravo nijednog nije odrekao, ali je veoma uspešno – takoreći aikido zahvatom – iskoristio napise o njima u nezavisnim medijima, kako bi ih marginalizovao i ponizio. I inače, svako ko bi iz njegovog okruženja podigao glavu i, u paranoičnim vizijama, predstavljao mu potencijalnu konkurenciju, bivao je javno išamaran, ali mu na kraju ipak ništa ne bi falilo. Tek da svako zna svoje mesto u hijerarhiji moći. Najviše ceni saradnike koji se sami šamaraju i ponižavaju, poput premijerke Brnabić
Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen
O antiruskoj histeriji, zabrani razgovora, tj. zatvaranju evropskog neba za Lavrova, o zapadnim medijima koji lažu i ambasadorima od čijih mu se izjava prevrće utroba, o „tutorsko-naredbodavnom“ tonu premijera Hrvatske, o organizovanoj hajci na malu Srbiju koja nikome ništa nije skrivila, o strašnoj zimi koja dolazi i svom lošem osećaju. Srpsku opoziciju nije, začudo, ni spomenuo
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
