Evropski parlament poslao je svoje predstavnike da posreduju u pronalaženju rešenja za normalizaciju odnosa između poslanika vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini. Prethodno je izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik svojim nacrtom izveštaja o stanju u zemlji izazvao pravednički bes predsednika države i predsednice Vlade
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
Zoran Kovačević je naručio da ubiju čoveka. I osuđen je za to, ali ne po jasnim zakonskim načelima, te je tako, umesto na petnaest, u zatvor poslat na četrdeset godina, kaže njegov advokat. Kada se uporede presuda Kovačeviću i nekim drugim osuđenicima, ispada da je on još pre pet godina trebalo da bude na slobodi
Posebno su problematične, gotovo apsurdne, gromko artikulisane bezbednosne garancije kosovskim Srbima koje takoreći na tekućoj osnovi upućuje naša vlast. Tragikomičnost, bolje rečeno farsičnost tih garancija najbolje se vidi iz činjenice da naše vlasti ne mogu nikakve bezbednosne snage uputiti na Kosovo bez dozvole KFOR-a, sa kojim bi se, u slučaju da krene da štiti tamošnje Srbe, ovdašnja vlast našla u sukobu
Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik iz redova evropskih narodnjaka i slovenački socijaldemokrata Matjaž Nemec dolaze u Beograd kako bi pomogli u uspostavljanju procesa olakšavanja dijaloga u Narodnoj skupštini Srbije
Zakonodavna i izvršna vlast u SAD više puta su se sukobljavale zbog gornje granice duga; to se uvek događalo kada je predsednik iz redova demokrata, a PD kontrolišu republikanci. Prethodne krize su se dogodile za vreme Bila Klintona 1995. godine, kao i u vreme kada je predsednik bio Barak Obama, 2011. i 2013. godine
Tajnu konvenciju 1881. kojom je Srbija potvrdila da napušta do tada tradicionalnu prorusku orijentaciju i opredeljuje se za proaustrougarsku, Čedomilj Mijatović je smatrao svojim najvažnijim državnim poslom. Neki su ovaj dokument proglasili izdajom, a neki jedinim rešenjem po Srbiju. Priča o njegovom životu je poučna
Kooperativnost sa EU i SAD po pitanju Kosova predsedniku Srbije i SNS-a treba da omugući da još neko vreme ostane na vlasti
Sutra će predsednik Vučić, prvo članove Vlade a zatim i javnost, izvestiti o pregovorima održanim u petak. Opozicija je odmah reagovala negativno na mogući rezultat kosovskih pregovora. Dragan Đilas je danas rekao da bi ipak hteo prvo da vidi francusko-nemački predlog pre nego što ga komentariše, i ponovio da je za EU i ne odvajanje teritorije Kosova. Jedini je Čedomir Jovanović bez rezerve - za
„Srpska zajednica bi htela da Crkva direktno učestvuje, tačnije da njeni predstavnici budu deo zvanične delegacije. Međutim, predstavnici Eparhije raško-prizrenske ne bi hteli da budu u zvaničnoj delegaciji, već da imaju direktne kontakte sa tehničkim timom Miroslava Lajčaka“
Sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem je zapadna petorka u Prištini razgovorala o francusko-nemačkom predlogu za normalizaciju odnosa sa Beogradom. Izaslanik EU Miroslav Lajčak je rekao da je susret bio iskren, ali nimalo lak, te da je rano da se govori o bilo čemu. U toku dana izaslanici SAD, Nemačke, Italije, EU i SAD sastaće se sa Aleksandrom Vučićem
U Prijepolju, Sjenici, Novom Pazaru, Brusu i Tutinu proglašena je vanredna situacija zbog obilne kiše i izlivanja reka. Traga se za dve osobe koje su upale u Trnavicu. Kritično je i na severu Kosova
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da Srbije ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova, ali ni bez slobodnih medija i demokratije
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Aleksandar Vučić, kao pravi direktor BIA i ostalih službi, radi ono što inače radi sa institucijama: obesmišljava ih, relativizuje njihov značaj i delovanje, stavljajući sebe u centar zbivanja – sva ta delovanja stranih službi usperena su na njega, njega da slome, a ako njega slome, slomiće i Srbiju... Da li se onda i koliko na njega odnosi upozorenje ambasadora Kristofera Hila da će Amerika obustaviti saradnju sa BIA dok je na njenom čelu Aleksandar Vulin
„Naravno, sve zavisi ko će biti članovi novog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Bilo bi dobro da budu ljudi koji se bave filmom, a ne iz redova političkog establišmenta. Pokazalo se u dosadašnjoj praksi da to ne valja“
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik i Matjaš Nemec treći put će pokušati da pomognu da se unaprede izborni uslovi i dijalog između vlasti i opozicije. Ako se, međutim, pogledaju izveštaji i međunarodnih i domaćih posmatrača o tome koliko je poslednja izborna utakmica u Srbiji bila poštena i fer, teško da se može reći da su dve prethodne runde dijaloga išta promenile nabolje
Reagujući na izjavu predsednika skupštinskog Odbora za kulturu da „tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji“, Press služba Ministarstva kulture i informisanja uputila je pismo medijima kojim dokazuje da je njegova ocena „paušalna“
Istovremeno dok je predsednik Vučić objavljivao nove kilometre autoputeva po Srbiji, kolege iz N1 objavile su analizu po kojoj Srbija nema 1000 kilometara kao što je rekao predsednik, za vreme SNS-a nije izgrađeno više auto-puteva nego od Tita naovamo, i Srbija nije država sa najviše auto-puteva u regionu
Već mesecima se sportska, a i šira javnost pita čemu toliko ulaganje u skupe transfere, naročito zbog činjenice da je veći deo novca za visoke ciljeve Zvezde i Partizana došao voljom i htenjem državne vlasti, a istovremeno je u domaćoj košarci podosta nereda i nerada, uz najčešći izgovor da nema dovoljno para ni potrebne infrastrukture da bi se išlo u korak sa svetom i održao status zlatnog nacionalnog sporta
