"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu
Ponovnim licitiranjem "biće izbora, neće biti, kada će, biće nova vlada, ko će u vladu, ko će iz vlade, koga za premijera, koga za ministre...", vlast neodoljivo podseća na šibicare koji glumatanjem i vikanjem ("Sad je vidiš, sad je ne vidiš!"), uz aktivno učešće svojih saradnika prerušenih u "običnu" publiku, povećavaju tenziju sve dok se ne upeca "ovca" koju će ošišati ("običnu" publiku u slučaju najave novih izbora glume analitičari, novinari, biznismeni i ini naslonjeni na sadašnju vlast)
Da bi Srbija podigla spomenik Zoranu Đinđiću a da to ne bude nebulozno ni uvredljivo, ne bi morala da bude baš "đinđićevska", ali ne bi smela da bude baš ni – antiđinđićevska
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Šta se sve ne radi, ako si pristojan? Ne pljuje se po ulici, ne tuku se slabiji od sebe, ne prodaju se svoje ploče, radi se po zakonu i ne smenjuje se trener koji je napravio neverovatan uspeh
Iznošenjem zahteva za održavanje izbora Pokret slobodnih građana i Narodna stranaka u osnivanju pomerile su za trenutak debatu sa pitanja hoće li i na koji način Dragan Đilas učestvovati u toj trci na uslove za održavanje te trke. Ukratko: traži se da svi učesnici u izbornom procesu imaju ravnopravne uslove i mogućnost da predstave svoje politike svim građanima, a da vlast ni na koji način ne zloupotrebljava svoju poziciju i omogući fer izborno nadmetanje
Tobože pobedničko otkrivanje tople vode u vidu bivšeg gradonačelnika Beograda je opasna varka lenjosti uma
Izbori u Beogradu, koliko god se insistiralo da su to izbori za 110 odbornika Skupštine grada Beograda, imaju tu jednu zavodljivu "grešku" – vazda se na njih gledalo kao na izbore za gradonačelnika Beograda. Ko god da je pričao o "timu" taj bi obično promašio temu, zato će Vučić ponovo govoriti o sebi
"Smatraju da su nedodirljivi, da su na takvom mestu gde je jedino važno da ih štiti onaj koji je najmoćniji među njima. A njegovu zaštitu uživaju bestidnim ulagivanjem i povlađivanjem"
Koje god pitanje da se postavi trenutnoj vlasti u Beogradu o tome zašto u gradu nešto ne funkcioniše, lopta se prebaci na priču o tome da je sad sve mnogo bolje i da bi bilo još bolje da oni pre nisu ostavili krš i lom u budžetu grada za čije sređivanje su, valjda, potrebne dodatne godine
On deluje kao čovek koji rešava sve probleme: od organizacije stranačkih, lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, ali i u susednim zemljama, do uklanjanja deterdženta iz beogradskih fontana. Ceni svoje prijatelje, ali se nimalo ne dvoumi, kad dođe trenutak, da od njih napravi neprijatelje. Bio je poslanik, savetnik, član i predsednik raznih upravnih i izvršnih odbora, uticajan u dve vladajuće stranke, kao i u Crvenoj zvezdi. Goran Vesić je gradski menadžer i njegovi nastupi izgledaju kao da se sprema za gradonačelnika Beograda
