VREME BR.793 | 16. MART 2006.

11.mart 2016. Milan Milošević

Oproštajni udarac

Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

10.mart 2016. Slobodan Bubnjević

Uvod u kraj sveta

Nekoliko velikih gradova na severu zemlje pretrpelo je strašna razaranja, a u celom Japanu dramatično je oštećena infrastruktura, putevi i pruge. Sa zemlje su gotovo zbrisani priobalski gradovi Minamisanriku, Rikuzentakata, Ofunato i Ocuči. Oko 4,4 miliona domaćinstava je ostalo bez struje, a oko 1,4 miliona bez pijaće vode. Saobraćaj je u kolapsu. Zapaljene su rafinerije u Sendaiju i Ičiharu kod Tokija, a popustila je i brana Fudžinuma, plaveći dodatno nova područja. I posle svega, nakon zemlje i vode, iz vazduha je stigao i treći "jahač apokalipse" – smrtonosni radioaktivni materijal iz reaktora elektrane Fukušima

Moć i nemoć Brisela

27.januar 2016. Dejan Anastasijević

Šta sve možeš u EU kad si Poljska

Nova poljska vlada s entuzijazmom razgrađuje osnove demokratije i ne daje ni pet para na kritike iz Brisela

Kultura sećanja

28.oktobar 2015. Momir Turudić

Izgubljena deca komunizma

Međudržavnim dogovorom između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije 1945. godine stotine dece upućeno je iz naše zemlje u SSSR u suvorovske vojne škole. Imali su između osam i petnaest godina, većina je izgubila oba ili jednog roditelja u ratu. Od Rezolucije Informbiroa 1948. godine do pomirenja dve države, ozvaničenog dolaskom Nikite Hruščova 1955. u Beograd, između te dece i Jugoslavije stajala je gvozdena zavesa kroz koju pisma i reči nisu proticali. Kada im je 1956. ponuđeno da se vrate u Jugoslaviju ili ostanu u SSSR-u, poverovali su da je počelo mirno doba. No, između onih koji su se vratili i onih koji su ostali ponovo su se zatvorila vrata i još decenijama za njih ostala neprolazna

Ukrajina – Varljivo primirje i globalna pomeranja

10.septembar 2014. Milan Milošević

Rat i mir Petra Porošenka

Krhko primirje u Ukrajini nakon neuspelog gušenja pobune na istoku. Pregovori o statusu Luganske i Donjecke oblasti i ukrajinski izbori tek predstoje. Na globalnom planu konflikt vodi u eskalaciju napetosti: NATO pojačava prisustvo u istočnim članicama pakta, Rusija razmatra vojnu doktrinu koja bi SAD i NATO označila kao neprijatelja, dok je novi paket sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Moskve u vezi sa varljivim primirjem u Ukrajini

Na licu mesta – Kolektivni centar u Krnjači

27.avgust 2014. Mirko Rudić

Svi na jednom mestu

O zatvaranju kolektivnog centra PIM Krnjača se odavno priča. Poslednji rok koji se pojavljuje u medijima je kraj 2016. godine, kada će se preostala izbegla, prognana i interno raseljena lica smestiti u nove socijalne stanove. Dok se to ne desi, Krajišnici, Bosanci, Kosovci i potopljeni iz Obrenovca dobili su novih pedesetak komšija iz Sirije, Avganistana, Iraka

Poplave i osiguranje

28.maj 2014. Radmilo Marković

Bez brige, para nema

Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja

Ukrajina – Na ivici građanskog rata

19.februar 2014. M. M

Prelomna tačka

Kriza u Ukrajini se pogoršava i vodi ka vanrednom stanju ili žešćem haosu. Vladimir Putin je dobio bitku za uticaj u Ukrajini, ali demonstranti neće mirno da odu

SAD – Masakr u Vašingtonu

18.septembar 2013. Milan Milošević

Panika oko Bele kuće

U pucnjavi u mornaričkom brodogradilištu "Nejvi jard" u Vašingtonu veteran marinac i radnik po ugovoru koji je "čuo glasove" ubio je dvanaestoro ljudi pre nego što je i sam likvidiran. Sve se dogodilo samo nekoliko kilometara od Bele kuće

Istorija u Istorijskom muzeju Srbije

18.april 2013. Dragan Todorović

Orden za insignije

Sve se dade u aplauz, Predsednik gospodin, u civilu, sa lepu plavu kravatu, koja se najlepše slagala sa bluzu iste boje, cigovanu u struku, Dame prve, sigurno stupi na novu tepih stazu, pa uze korača kroz taj špalir koji ga je sve gledo milo i drago

Vraćanje ćirilice u Hrvatskoj

09.januar 2013. Tatjana Tagirov

Šminkanje nepismenosti

Dok jedni tvrde da je ćirilica staro hrvatsko pismo, drugi odbijaju ustavne odredbe da se u javni život vrati ćirilica u mestima i gradovima u kojima Srbi čine više od trećine stanovništva