02.novembar 2011.  

Ispravka

"Srbija protiv raka"; VREME 1086

Dvostruki veto u Savetu bezbednosti

12.oktobar 2011. Momir Turudić

Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju

Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina

Ko gradi paralelne puteve na Kosovu

12.oktobar 2011. Slobodan Georgijev

Biznismeni sa severa i njihove biografije

Iza priče o tome ko je pucao na Jarinju 27. septembra otvara se priča o ljudima koji stoje iza onih koji svakodnevno dežuraju na barikadama

Finska

05.oktobar 2011. Jelena Jorgačević

Mis Evrope

Za šezdeset godina prošli su put od najsiromašnije do jedne od najbogatijih država Evrope. U osnovi razvoja je poverenje u sistem u kome skoro sve radi kako treba. Dva puta zaredom Finska je izabrana za zemlju u kojoj se najbolje živi

Srbija iz briselske perspektive

05.oktobar 2011. Andrej Ivanji

Zemlja koja ne priznaje realnost

Iz perspektive Nemačke, Francuske ili Velike Britanije Kosovo je nezavisna država i ima sva prava da, ako je potrebno i silom, obezbedi kontrolu nad čitavom svojom teritorijom. Tu počinje i prestaje svaka diskusija

Srpska ekstremna desnica

05.oktobar 2011. Jovana Gligorijević

Pobednici sramne bitke

Na stranu što "homoseksualizam" kao pojam ne postoji niti ima ikakvo značenje, "Dverima" je uspelo da na ovaj pojam potroše gomile papira i da iz toga razviju politički program. Iako su na istoj ideološkoj liniji, "Dveri" nipošto nisu ni drage ni bliske drugim desničarskim pokretima, ali ni strankama desne orijentacije. Zapravo, pripadnici "Obraza" i "1389" smatraju ih "satelitom Demokratske stranke osnovanim da drugim patriotskim snagama odvuku glasove", dok su "Dveri", s druge strane, trenutno u sukobu sa Srpskom naprednom strankom, te se na njihovom sajtu mogu pročitati brojni što kritički, što uvredljivi tekstovi na račun Aleksandra Vučića iz SNS-a, kog "Dveri" smatraju "gej-lobistom"

Kako su nas vakcinisali

28.septembar 2011. Jasmina Lazić

Dosije – svinjski grip

Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta

Rasprava o »Bafetovom zakonu«

28.septembar 2011. Milan Milošević

Oporezivanje milionera

Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu

Grčka

21.septembar 2011. Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Tantalove muke i Sizifov posao

Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika

Nemačka formula za uspeh

07.septembar 2011. Prof. dr Tihomir Đokanović

Kad se radi, radi se

Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu