Vesti

Trgovina Srbije sa EU: Četiri puta veći izvoz

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku zemlje EU su naš najveći trgovinski partner. Prošle godine je od izvoza ostvaren veći profit nego pre pandemije

Vest

Za i protiv sankcija Rusiji: Zablude i neutemeljene tvrdnje

Iako je Srbija članstvo u EU odredila kao strateški cilj, većina stanovništva je proruski raspoloženja. Njihovi razlozi o pitanju odnosa Kosova i sankcija, istorijskog prijateljstva, i ekonomske razmene, su neutemeljeni

Vesti

Ekonomska čuda Aleksandra Vučića: Država „krvari“, a plate i penzije veće

I pored svih problema sa strujom, gasom, dugovima..., predsednik Srbije najavljuje veliko povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Detaljnog objašnjenja kako je tako nešto moguće nema

Popis u Srbiji 2022. godine

Nastavak pada broja stanovnika

O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.

Vesti

Viktor Orban: Ponosan sam što Mađari ne žele da postanu mešana rasa

Govor premijera Mađarske, desničara Viktora Orbana u Rumuniji, u kome se zalagao za čiste rase, izazvao je burne reakcije i ostavke u njegovoj partiji. Orbanov portparol je rekao da su mediji pogrešno razumeli njegove stavove

Bor i životna sredina

Ko plaća cenu rasta rudarenja

U maju 2022. RERI je izvestio da je tužilaštvo u Negotinu, postupajući po njihovoj krivičnoj prijavi, primenilo princip oportuniteta i naložilo Ziđin Koperu i njegovom direktoru da uplate milion dinara u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek u martu 2021. godine. Kako je tada našao RERI, u vodi je bilo 17 puta više bakra od propisane količine, 3,5 puta više arsena i duplo više olova od dozvoljene količine. Dakle, dva puta po 8000 evra za kompaniju koja ima godišnji prihod veći od milijardu evra

Navigator

Digitalni feudalizam

Cena ekonomskog rata

Gasna kriza usred leta

Zapad se očigledno teško preigrao u pokušaju da se odrekne ruske nafte i gasa. Usled visokih cena energenata Rusija ubire velike prihode od njihovog izvoza, čak i veće nego pre uvođenja sankcija. S druge strane, već danas evropske države moraju da ulože desetine milijardi evra radi pokrića gubitaka ključnih energetskih kompanija kao i za subvencionisanje stanovništva

Pad Borisa Džonsona

Frizura, skandali i laži koji su prevršili meru

Ugledni nedeljnik “Ekonomist” bez ikakvog uvijanja kaže da je “gospodina Džonsona srušilo sopstveno nepoštenje” i dodaje da nikada nije bio spreman da preuzme odgovornost za bilo šta – uvek bi neko drugi bio kriv. Bar je čitaocima ovog nedeljnika dobro poznato kako to izgleda u praksi. No, za razliku od Srbije, Velika Britanija je ipak daleko ozbiljnija država sa najdužim stažom parlamentarizma u svetu i u njoj stranka nije prirepak svog šefa, već živi organizam

Ekonomija

Povećanje penzija: Da li ćemo opet postaviti tempiranu bombu u budžet

Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije

Analiza

Energetska situacija: Kako obezbediti struju ove zime

Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje

Avio-saobraćaj

Letnja kataklizma 2022. godine

Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih