NIS-u je hitno potreban neki krupan, čvrst, jasan ugovor s nekom krupnom, sposobnom i kredibilnom svetskom kompanijom – ili sa više takvih kompanija. Ako se ovaj kontekst uzme u obzir, jasno je zašto poslednjih sedmica imamo nekoliko "krupnih izjava" o tome s kim bi NIS trebalo da uđe u neki vid strateškog partnerstva
U zemlji Srbiji nikad niko nije kažnjen zbog "kršenja propisa o zaštiti, čuvanju i unapređivanju životne okoline" po članu 133 KZ-a. Da li to znači da smo ekološki raj u kome nikom nije narušeno zdravlje zbog npr, jonizirajućeg zračenja ili da je nešto čudno u pravosudnom sistemu
"Dolazi kolona, zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Đinđić dolazi do ulaznih vrata (reč je o metar-dva). Čudno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put..." (iz iskaza Zvezdana Jovanovića)
"Ko se ne prilagođava dovoljno brzo, osuđen je na propast. Prema tome, privatizacija što pre"
Kako je neustrašivi odlikaš iz okoline Kolašina, dečko spreman da zbog francuskog hodi mračnom šumom, a da zbog medicine pere tuđe klozete, preko patriotskog žara u parlamentu, kineskog insulina u apotekama, preko računa u švajcarskim bankama otišao pravo u tišinu
Svi imaju neki svoj "delvidek" i procmizdravaju neku svoju "t’gu za jug"; razlika je samo u tome jesu li preboleli svoje istorijske poraze
Mnogo više od Pulicerove nagrade zaslužio bi novinar kome bi pošlo za rukom da objasni kako je zapravo nastala dinastija Karić. Mnogi su pokušavali, mnogi su mahali raznoraznim papirima, ali se svaki od tih pokušaja završavao na pola puta. Zahvaljujući tome, posle četvrt veka njihovog puta ka uspehu, Karići su zapravo enigma čak i za one koji se njima ozbiljno bave. Uspeh Bogoljuba Karića na poslednjim predsedničkim izborima i rast broja pristalica njegovog Pokreta Snaga Srbije samo su poslednje u nizu činjenica koje potvrđuju jedno: da je Bogoljub, sa sve svojom braćom i familijom, uvek spreman samo na uspeh. U tom smislu, gotovo upozoravajuće zvuči već pomalo zaboravljena priča koju je zabeležio Slava Đukić, a koja se ticala jednog davnog razgovora između Slobodana Miloševića i Bogoljuba Karića. "Slobodan: 'Bogi, moram da razmišljam kome ostavljam Srbiju. Ti bi mogao da me zameniš na predsedničkom mestu.' Bogoljub: 'Mogu, ali tek 2005. godine'. Slobodan: 'Zašto tek tada?' Bogoljub: 'Tada ću imati 50 godina i zaokružiću svoju ekonomsku imperiju.’" Februar je 2005, u udarnim vestima ponavlja se kako će Pokret Snaga Srbije uskoro postati parlamentarna stranka, a imperija, uprkos likvidaciji Astra banke, problemima s Mobtelom i stalnim podsećanjem na Karićevo ekstraprofiterstvo, nije nimalo daleko od "zaokruživanja". Što se porodične imperije tiče, ona nije ni dovođena u pitanje. Čeka se još samo serija ili knjiga o putešestvijima siromašne braće iz Peći
Andžej Stasjuk: Beli gavran
prevele Agnješka Lasek i Branislava Stojanović
Clio, Beograd 2004.
Andrzej Stasiuk: Devet
prevela Ivana Maslač
Fraktura, Zaprešić 2003.
"Kada potpišemo sporazum o energetskoj zajednici, do 2015. godine mi moramo potpuno otvoriti naše energetsko tržište. Uprošćeno, to znači da se omogućava da i strani producenti energije ovde pronalaze potrošače i obavezu domaćih prenosnih sistema da im pružaju uslugu pod istim uslovima kao i domaćim kompanijama. Kvalifikovani kupci energije će veoma brzo moći da biraju od koga će kupovati struju, što će najbolje, automatski, kontrolisati nivo cena"
Signale iz međunarodnog okruženja različite grupe različito tumače, jedni kažu da zemlja ode u propast i izolaciju, drugi kažu da je ipak otvorena evropska perspektiva, treći kažu da je možda otvorena perspektiva, ali da je ugrožena država
Kuhinja je važan deo nacionalne kulture. U svetu postoji na desetine pa i stotine nacionalnih kuhinja od kojih skoro svaka ima nekoliko varijanti – ovo čini da se nacionalne kuhinje vremenom menjaju pod uticajem "uljeza" u obliku različitih sastojaka i načina spremanja hrane. Da li će rastući broj stranih nacionalnih kuhinja u Beogradu uspeti da istera sarmu i pljeskavicu sa uobičajene trpeze stanovništva Srbije
