Prijem u Savez pionira Jugoslavije izgledao je tako što su nam pokupili pare za kape i marame, odveli nas u svečanu salu, okačili nam iste, hor je nešto otpevao, a onda su poslali svakoga tamo gde su mislili da mu je mesto: decu kući, a titovke, crvene marame i Jugoslaviju u zaborav
Jedan je od najbogatijih Srba u svetu. Njegova imovina je procenjena na 650 miliona dolara, vlasnik je nekoliko firmi sa šarolikim spektrom delovanja, ima švajcarsko državljanstvo, a na Ženevskom jezeru luksuzni apartman
Demokrate, sa radikalskim prebezima, imaju većinu u rumskoj SO, to potvrdilo i Ministarstvo, urađen i novi pečat, ali džaba bilo kad radikalski predsednik opštine drži banku
Svi Tomosovi mopedi, od "Kolibrija" do "klasika", po zvaničnom popisu ih je skoro pedeset, mogu se svesti svega na četiri tipa: "poštarski", "radnički", "momački" i "dečji". Pogonila su ih svega dva tipa motora, Puhov sa prinudnim i Tomosov sa prirodnim vazdušnim hlađenjem, kombinovana sa tri tipa menjača: ručnim, nožnim i automatskim. Koncept proizvodnje "jednog-te-istog" osnova je Tomosove uspešnosti i popularnosti, ali je i razlog njegovog gašenja
Šahov režim, islamska revolucija, fundamentalizam, socijalna represija, teme su koje bi ostale u domenu političkog pamfleta da ovo nije, i u tome se krije tajna privlačnosti Persepolisa, jedan od najinteligentnijih filmova o odrastanju koji je dosad snimljen
Na bogatom farmaceutskom tržištu opstaju svi i niču novi uz pomoć nečega što se kod nas zove biznis, a u svetu kriminal i korupcija
Četvrti čovek
Scenario i režija: Dejan Zečević
Uloge: Nikola Kojo, Bogdan Diklić, Marija Karan, Dragan Nikolić, Boris Milivojević, Rale Milenković, Miloš Timotijević
Čak i Liberalno demokratska partija, suprotno svom nazivu, napada krupni kapital, iako je finansirana od grupe nekada krupnijih, a sada trenutno sitnijih tajkuna, kojima su pozicije oslabile poslednjih godina
Da li može region naučiti da čuva životnu sredinu na iskustvima i greškama Zapadne Evrope
Eventualno učešće Gaspromnjefta u privatizaciji NIS-a teško bi bilo smestiti u klasičnu "privatizaciju", jer Gaspromnjeft nije kompanija sa privatnim, nego sa državnim kapitalom. Pojednostavljeno, NIS bi umesto jedne države, kontrolisale dve države vlasnice: Srbija i Rusija – što već, samo po sebi, navodi na zluradi zaključak da bi NIS-ove slabosti vezane za njegovu etatističku vlasničku strukturu mogle biti više nego duplirane
Otkidamo od usta da bismo imali za hranu, napisala je početkom devedestih moja dvanaestogodišnja rođaka Danica, ovoga se mnogi drže i u razmernom blagostanju
