Knjige
Umeće zrelosti
Čarls Simić: Gledaj dugo i netremice
preveli Ivica Pavlović,
Vesna i Draško Roganović
Arhipelag, Beograd 2013.
Brazilska muzika – Kratak vodič kroz Tropikaliju
Velika nebeska utakmica
Sam pojam "brazilska muzika" ne znači ništa, jer je muzika iz Brazila autentična i žanrovski raznolika do te mere, da se opravdano može smatrati potkontinentom u slušalačkom iskustvu. Srce ovog potkontinenta pokret Tropicalia, koji je svoj vrhunac imao od 1968. pa do otprilike 1975. Pred vama je izbor najboljih ploča ovog pokreta
Intervju – Radoslav Milenković
Palanačka igra na male goliće
"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"
Reportaža – »Dani krajiške kulture u izbeglištvu«
Tamo me ništa nije bolelo
"Onog dana kad sam s mojim Krajišnicima, ne treba mi tableta za pritisak", kaže jedan od onih koji su prošlog vikenda došli na otvaranje izložbe krajiškog umetnika Dušana Rajšića. Otvaranju njegove izložbe, koja je deo programa tradicionalne manifestacije "Dani krajiške kulture u izbjeglištvu od Spasovdana do Vidovdana", prisustvovao je veliki broj njegovih zemljaka koji su pre dvadeset godina proterani iz svog zavičaja
Intervju – Borislav Čičovački, muzičar i pisac
Teret prošlosti
„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi"
Izbegličke teme u kinematografiji
Ranjenici u tuđoj zemlji
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
Izbegličke teme u kulturi
Tragovi nevidljivog naroda
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Pozorište
U zagrljaju ekonomije
Praizvedba komada Tomasa Bernharda Trg Heroja izazvala je osamdesetih godina u bečkom Burgteatru veliki politički skandal, koji je pokrenuo debatu o autonomiji umetnosti. Sadašnji skandal u Burgu pokrenuo je debatu isključivo o finansijama, što je svojevrstan simptom stanja kulture u doba neoliberalizma
Odlomak iz knjige Samo bogovi mogu obećati (Geopoetika, 2014)
I dečak može obećati
Dvadeseto svetsko prvenstvo u fudbalu počinje u Brazilu u četvrtak, 12. juna. Savršena lektira za njegovo praćenje jeste knjiga Bože Koprivice Samo bogovi mogu obećati, objavljena nedavno u izdanju "Geopoetike". "Vreme" je o prvom izdanju ove "megažanr knjige", koja je istovremeno i esej i autobiografija i intimni vodič kroz istoriju svetskih fudbalskih prvenstava, a koje je objavljeno 2010. u izdanju zagrebačkog "Ljevka", već pisalo ("Sve jeste ako voliš", "Vreme" broj 1025). Novo izdanje Koprivičine knjige je prošireno i dopunjeno poglavljem iz koga, preporučujući je čitaocima, donosimo odlomak
Srbija posle potopa
Ostaci zaklane javnosti
U Vučićevoj Srbiji, realno govoreći, nema mesta ni za prave koalicione partnere, a pogotovo ne za neku pravu, iole ozbiljnu i kritičku opoziciju. I to je, izgleda, u jednom trenutku, počelo da brine čak i pojedine strane posmatrače i (in)direktne aktere srpskih političkih prilika. Možda manje zbog samih demokratskih standarda, ljudskih prava i medijskih sloboda, a više zbog svesti da bi stvari u Srbiji mogle izmaći kontroli
Prvi svetski rat u stripu
Rat u kaiševima
Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina
Podsećanje – Dušan Matić (1898–1980)
Mislim, dakle postojiš
Dušan Matić je bio ostrvo jednog doba i jedne književnosti, ali ostrvo sa posebnom umetničkom florom, faunom i mikroklimom
Nagrada – Najevropljanin
Mera političke težine
Ko i kako odlučuje o "najevropljanima" i može li se predvideti sledeći laureat
Portret savremenika – Dragica Nikolić
U zemlji heklanja, dece i leptira
Nije sporno to što se Dragica Nikolić opredelila za humanitarni rad – time se bave i mnoge druge predsedničke supruge. Sporno je to što se bavi opštim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji način. U Srbiji ima toliko nesreće, toliko tragedija, toliko nepravde, jada i bede, da poetika "prve dame" zvuči u najmanju ruku nepristojno
Koncert – Bilja Krstić & Bistrik, Dom sindikata, Beograd, 9. V 2014.
Ničeg suvišnog
Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju
Noć muzeja – Zgrada SIV-a i Vidovdanski hram
Ćutljivi svedoci vremena i politike
Pored ostalih programa, u predstojećoj Noći muzeja biće predstavljena i dva arhitektonska monumenta koja su obeležila svoju epohu, jedan realizovan – Palata Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu, i jedan nerealizovan, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića, koji je trebalo da bude podignut na Gazimestanu
Svetska rakijada u Pranjanima
Od šljive sveže svi bacili beže
Pranjani su mesna zajednica, selo, a bilo i opština, koje pripada Gornjem Milanovcu. Nalazi se na putu Požega–Milanovac, a najbolji orijentir je da su nedaleko Ravne Gore. Ponad sela je brdo, visoravan, Galovići, gde su u Drugom ratu spasavani saveznički piloti. Pranjanci su na to ponosni, kao što treba da budu ponosni što su dobri ljudi i domaćini, koji drže do sebe i onoga što imaju
Intervju – Slobodan Šijan, režiser
Tradicionalni avangardista
"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "
Karaoke civilizacija
Odvratna lakoća nepostojanja
Reč karaoke znači "prazni orkestar". Pojavila se u Kobeu, Japan, početkom sedamdesetih, i sastavljena je od japanskih reči karappu – kratak, prazan, i okerestu – orkestar. Ima li bolje najave onog što je usledilo, društva mrtvih orkestara? Nova karaoke civilizacija postgrađanskog sveta uzela nas je pod svoje. Civilizacija u kojoj podražavanje emocija ili mišljenja zauzima mesto autentičnog. Civilizacija bez sadržaja
Karijere – Bert Janš (Bert Jansch, 1943–2011)
Evropski sin
Decembra prošle godine u Albert Holu u Londonu je održan veliki retrospektivni koncert u čast Berta Janša. Na velikom spisku učesnika bilo je mnogo onih koji su istinski vredeli engleskih šezdesetih, od Roberta Planta do Donovana. Nil Jang je davno izjavio kako je "Bert Janš za akustičnu gitaru ono što je Džimi Hendriks za električnu". Svi novi folk autori navode ga kao jednu od stalnih, nedostižnih inspiracija, a mi ćemo zaključiti kako je on nešto najbliže što je Evropa u jednom trenutku imala kao moguću protivtežu Bobu Dilanu
Ulična umetnost – Stensili
Istina piše na zidu
Zahvaljujući diskretnim stensilima, naročitoj vrsti grafita koji se crtaju sprejom uz pomoć šablona, Beograd je lepši i duhovitiji grad. Ujdi, TKV, AIR, BUG, INK, StreeDog, Sila i drugi su pseudonimi nekih od uličnih umetnika čiji radovi krase beogradske ulice
Intervju – Jovan Ćirilov
Za jedan život sasvim je dovoljna jedna partija
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Izložbe – 100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti
Ušće na Dedinju
Prostor Muzeja istorije Jugoslavije na beogradskom Dedinju ovih dana je pun. U toku je izložba "Jugoslovenska umetnost od 1900. do 1945." u okviru koje je izloženo sto najreprezentativnijih umetničkih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti, koji je već sedam godina zatvoren
Intervju – Srđan Dragojević, režiser
Prizor u ogledalu
"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"
Izložbe – Ljubica Cuca Sokić, 1914–2009–2014
Logičan i smiren opus
Prvi put su izloženi svi radovi Ljubice Cuce Sokić koje poseduje Galerija SANU
Izložbe – Braća De Žon u Beogradu 1888
Dvor na teferiću
Fotografije francuskih fotografa iz 19. veka na izložbi koju je priredio Čedomir Vasić