U okviru projekta Evropska prestonica kulture, Novi Sad otvara nekakve kulturne prostore po gradu i troši dobijeni novac, a sada je već izvesno da će mnogi od njih ostati mrtvorođeni: ili će postati zadušni prostori tradicionalističke kulture ili će izaći na tržište estrade. Ostaće, svakako, zapamćen kuriozum da je Novi Sad u jeku kulturoprestoničenja ostao bez jednog od najznačajnijih autentičnih kulturnih stecišta
“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka
Upravni odbor Filmskog centra Srbije kojim predsedava Jelena Trivan bez obrazloženja je odbio da sufinansira filmove Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika. Učinio je to „zato što mu se može“, kaže Dragojević
Za iduću godinu Parlament je kulturi i informisanju namenio dve milijarde dinara više nego što imaju sad. To je dobra vest, ali nedovoljno dobra da se dostigne evropski minimum
Izložba nudi nešto što se na ovim prostorima od domaćih kustosa retko viđa – jedno slobodno, sintetičko tumačenje fenomena iz istorije umetnosti bez mnogo osvrtanja na dominantne diskurzivne tokove. Nedovoljno istražen i još manje u javnosti predstavljen značaj i uloga pop-arta i figurativnog slikarstva u domaćoj istoriji umetnosti čeka neko novo, smelije tumačenje
"Kako vreme prolazi, sve se teže odvajam od utiska da je društvo, ovo naše, ali i ono šire, evropsko ili svetsko, u stanju potištenosti ili čak manične depresije. A to nipošto nije zdrava atmosfera za socijalizaciju"
Kod nas je plakat proglašen disciplinom grafičkog dizajna, znači umetničkim delom, pre skoro jednog veka, ali i dalje nije dovoljno istražen
Sendmen Nila Gejmana, osim novog luksuznog domaćeg izdanja, uskoro dolazi i kao serija na Netfliksu. Kasting je neuobičajen, ali – videćemo
Dvanaest naučnica i umetnica nije bilo podobno za SANU. Nije bila ni Isidora Sekulić. Nećemo žene u Akademiji, opisala je reakciju uvaženih akademika kad je predložena za člana
Pripisivanje drugome "želje za osvetom" itd. stari je, poznati, potvrđeni psihološki mehanizam, koji se zove projekcija (na drugog se projektuje ono što bi bila vlastita reakcija) i služi koliko ličnoj odbrani, toliko i pritisku na drugu stranu, u ovom slučaju blaćenju i klevetanju one koja se doživljava kao protivnik
Motiv slobode, koja i na osnovu toga što se moglo spoznati u pet filmova o kojima će ovde nešto pomnije biti reči ostaje prilično varljiv, možda i u biti neuhvatljiv koncept, ako ne i konstrukt večito pred vratima boljih i pravičnijih društava i svetova koji nikako da nastupe
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
