Pad Slobodana Miloševića

Godina Zmaja

Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić

Piše: Bojan Vuletić, reditelj i scenarista

Smeh da preživiš sebe, bes da preživiš njih

Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah

Iz istorije

Karikaturista plutajućeg sveta

Kunijoši, prvi japanski karikaturista, jedan je od najistaknutijih ukijo-e umetnika 19. veka. Zvali su ga Ratnička Grafika, zato što je crtao istetovirane heroje. Voleo je mačke i bio je iskren čovek

Svedočenje

Julijana iz Proklete šume

Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti

Intervju: Marko Grabež, glumac i muzičar

Samo disciplina pokazuje ti put!

“Ono što najviše volim kod nas i naših odnosa unutar benda jeste to što nema nekog stereotipnog definisanja i karakterisanja prema rodu i polu. Doprinosi i uticaji su često složeniji i ne bih baš tačno znao da odredim koji je čiji doprinos. Raduje me što je s vremenom sve manje egzotizacije pozicije žene u bendu, gde je neko u publici srećan samo da vidi ženu sa gitarom”

Teorija književnosti

Književno delo i njegove senke

Nemanja Mitrović: Nekoliko definitiva o infinitivu Most Art, Beograd, 2023.

Pozorište: Bilo jednom na Brijunima

Vesela igra i nadolazeći mrak

Kako se možemo sećati nečega što se dogodilo pre nas? Na šta mislimo kada kažemo Jugoslavija? Da li je to postao pojam u koji svako učitava svoju fantaziju o lepšoj prošlosti? Šta bajka o Jugoslaviji govori o našem odnosu prema sadašnjosti u kojoj živimo

Razglednica

Miris tamjana u senci mavarskog minareta

U nedelji pred Uskrs Seviljom odzvanjaju zvuci limene muzike i doboša iz verskih procesija, mešaju se mirisi tamjana, pomorandžinog cveta i konjske balege koju za sobom ostavljaju na stotine zaprega koje kruže centrom grada

Ćutanje

Intervju: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti

Neki su se prodali, a drugi – predali

“Meni je, priznajem, potpuno neshvatljivo – ko god da se prepozna – da preživeli akteri scene o kojoj govorimo ćutke posmatraju urbanističku destrukciju i iživljavanje koje se nad Novim Sadom već duže vreme sprovodi. Naočigled ‘uglednih zvanica’ ubrzano se devastira grad u kom žive – njegov urbani duh, priroda – dok oni, volterovski kazano, obrađuju vlastiti vrt”

Društvo

Knjige na cenzuri: Ana Frank nepodobna za Holokaust

Postalo je dovoljno da neki roditelj proceni da je neko književno ili umetničko delo nepodobno, pa da se ono ukloni ili prepravi. Najnoviji primeri su Ana Frank, Agata Kristi i Mikelanđelov David

Novi album: Arooj Aftab, Vijay Iyer, Shahzad Ismaily – Love in Exile (Verve)

Izgnanstvo je reč nad rečima

Kada Arudž Aftab zapeva svojim vanvremenskim glasom, toliko senzualnim, višedimenzionalnim i oslobođenim svake sputanosti – izazivajući u vama pometnju do srži – onda dalja objašnjenja više i nisu potrebna

Dokumentarni filmovi: Sva lepota i krvoproliće i Voleti Hajsmit

Revolt i žest, osama i muk

Dva novija odlična dokumentarna biografska filma dugog metra govore i o neposlušnosti kao prirodnom i u biti nepokorivom porivu, s tim da prvi u žiži ima veoma glasnu i nedvosmislenu neposlušnost, dok se drugi bavi iznuđenom tišinom

Reagovanje

Selenina priča, opet

Komentar na tekst “Selena” Vase Pavkovića (“Vreme” br. 1678, 2. mart 2023.)

Nauka i velike promene

Revolucije koje to nisu

O revolucijama uvek svedočimo iz potonje perspektive i ne možemo reći da li se i danas događaju pokreti koji će stotinama i hiljadama godina u budućnosti biti shvaćeni kao prelomni. Savremenici velikih mislilaca, propovednika i filozofa 5. veka pre nove ere zapravo o većini njih nisu mislili blagonaklono, a retko su primećivali išta revolucionarno u njihovim idejama. Danas vidimo kako je na njima izgrađen moderni svet. Ako se pomerimo bliže u prošlost, primetićemo iste procese. Revolucije možda živimo, ali ih prepoznajemo tek kad odavno utihnu

Srpska akademija nauka i umetnosti

Zoran Knežević na čelu SANU: Predsednik po kome je nazvan asteroid

Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi  „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“

Knjige

Protiv vetra i često u inat

Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima; razgovarao i priredio Stefan Arsenijević; Filmski centar Srbije

Intervju: Vlatko Ilić i Vojislav Klačar, umetnici

Različite realnosti u istom prostoru

“Koncept zajedničkog rada možemo pratiti kroz čitav dvadeseti vek, to je kreativnost koju podstiče zajedništvo, mislim da to nije neuobičajeno i da su pomaci, kad je reč o umetnosti, nastajali zbog relacija koje nisu bile uobičajene, bez obzira na kontekst. Verujem da se ne mogu stvarati vredna umetnička dela a da ne ispitujemo kako živimo, da ne praktikujemo različite odnose koji ne prate ono što su ustanovljene norme, kroz koje moramo svi da se snalazimo”

Intervju: Mila Turajlić, rediteljka

Filmska priča o nesvrstanima

“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”

In memoriam

Mirko Miloradović (1936–2023): Šest i po decenija stvaranja

Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka

Kultura

Srpski PEN centar: Beogradsko dramsko pozorište da poništi odluku o kritičarki

Beogradsko dramsko pozorište je odlučilo da kritičarku „Vremena“ Marinu Milivojević Mađarev isključi s liste protokola, zbog negativne kritike predstave „Božanstvena komedija“. Udruženja i pojedinci su stali u njenu odbranu. Danas im se pridružio PEN centar

Društvo

Miloš Biković: Ćuta se raspravlja sa fiktivnim likovima

Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta zamerio je Milošu Bikoviću zbog scene TV serije „Južni vetar“ u kojoj se pominju „stranka zelenih“ i Gornje Nedeljice. Biković kaže da mu je „žao što neki ljudi navodno podižu svest, a ni sami je nemaju“. Gornje Nedeljice nisu fikcija, već brutalan zločin nad sopstvenim narodom, ocenio je Ćuta

Knjige

„Nemam pitanja“ Dragana Todorovića: Gorko-slatke priče o nama

"Možete da pročitate bezbroj enciklopedija, stare novine, možete da pričate sa ljudima, ali ako želite da znate kako je bilo u Srbiji ovih 40 godina, koliko Todor stvara za 'Vreme' i za druge novine, onda morate pročitati Dragana Todorovića, i sve će vam se kazati“

Pozorište

Životi na čekanju

Velimir Stojanović: Nije čovek ko ne umre režija Gorčin Stojanović Zvezdara teatar

Bioskop: Zvezde u podne, Noćni putnici, Zločin je moj i Maskarada

Atmosferičnost, možda i manirizam… pourquoi pas???

O kvartetu francuskih filmova viđenih na Festu, a sada udomljenih na našem bioskopskom repertoaru

Strip

Na stazama nostalgije

“Lunov magnus strip” bio je jedna od najvoljenijih strip edicija Jugoslavije. Tri decenije od njegovog gašenja, “Novi Lunov magnus” strip Veselog četvrtka ljubiteljima Bonelija ponudio je nostalgiju, ali i mnogo toga novog

Intervju: Maja Trifunović, književnica

Izvan običnog ne postoji ništa

“Gutači vatre nekad su suočeni sa šibicom, nekad s bakljom, ali takvo suočenje malo koga zaobiđe, to su ispiti pred koje nas život stavlja i gde nema puškica, niti se polaže onlajn. Uživo ili ništa, a ko misli da je polaganje jednokratno, vara se”