Izložbe

14.децембар 2005. Sonja Ćirić

Izvolite, sedite

"Za nameštaj modernista kao da važi neko nepisano pravilo: kupuju ga znalci i poštovaoci, a ne ljudi kojima je do ličnog prestiža", kaže za "Vreme" viši kustos Bojana Popović

Kraljica Margo, Balet Narodnog pozorišta, Beograd

14.децембар 2005. Ivana Milanović Hrašovec

Bregovićev balet

Nakon uspešnih muzičko-plesnih ostvarenja Dr Džekil i mister Hajd uz muziku bubnjara Dragoljuba Đuričića i Ko to tamo peva prema muzici Vokija Kostića, narudžbina Bregovićeve muzike za balet Kraljica Margo predstavlja nastavak "slobodoumnog" kursa naše baletske umetnosti

Intervju - Rastko Ćirić – ilustrator, animator i muzičar

14.децембар 2005. Sonja Ćirić

Trag o sebi

"Uživam u raznolikosti poslova, problema, svaki je zagonetka za rešavanje koju se potrudim da rešim na što zanimljiviji način. Cilj mora da bude dovoljno kreativan da bi bio zabavan. Sve što je samo na nivou zanata nije dovoljno velik izazov"

Filmski festival "Slobodna zona", Beograd, 7–11. decembar

14.децембар 2005. Ivan Jević

Priče o svakodnevnim herojima

Prošlonedeljna smotra filmova o ljudskim pravima u beogradskom Reksu pod nazivom Slobodna zona predstavljala je pravi i punokrvni filmski festival, a ne tek izgovor za priredbu političke korektnosti

Izložbe - Milan Popović – u rasponima metafizike i nadrealizma

08.децембар 2005. Branko Kukić

Pobunjeni čovek

U našoj kulturi se neretko dešavalo da su originalne ideje, pojave i ličnosti ostale na margini vremena, kojim upravlja Veliki Svet. Jedan od primera je i slikar Milan Popović (1919–1969), čiju smo izložbu (zahvaljujući istoričaru umetnosti Zdravku Vučiniću) videli ovih dana u Beogradu u Galeriji na Kosančićevom vencu

60 godina Istorijskog arhiva Beograda

08.децембар 2005. Slobodanka Ast

Pepeo i dijamanti

Istorijski arhiv Beograda je jedna od retkih institucija koja u opštom haosu i anomiji koja nas okružuje uspešno pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme

Nuspojave

01.децембар 2005. Teofil Pančić

Može li žaba da njače

Slavopojke Karadžiću su logično ospoljenje "plemenske svesti" u današnjim uslovima; ne očekujete valjda da se na tim prelima gusla, ciliče i zapomaže u slavu Nataše Kandić ili Teofila Pančića

Nuspojave

24.новембар 2005. Teofil Pančić

Dika Divac, reprezentativac

Šta bi bilo da Divac piše romane ili simfonije? Da li bi se predsednik i premijer ovako angažovali za nekog pisca, muzičara, ili za onog Leskovčanina Stojkovića, vrhunskog genetičara

Umetnost - "Sedam lakih komada" Marine Abramović u Muzeju "Gugenhajm", Njujork

23.новембар 2005. Jovana Stokić

Druga strana, ovde i sada

Protekle nedelje, ironično naslovljenim sedmodnvenim ciklusom "Sedam lakih komada", Marina Abramović je u Muzeju "Gugenhajm" u Njujorku prikazala kompleksne odnose istorijskog nasleđa performansa i mogućnosti njegovog savremenog života unutar muzeja

Nuspojave

16.новембар 2005. Teofil Pančić

Kako sam promašio Firera

Nešto je moralo okuražiti nadrndane ćelave kurajbere i poručiti im da je bezbedno preći sa grafita na nasilnu fazu "revolucije"

Izložba galerije nauke i tehnike: "Svetska godina fizike 2005"

16.новембар 2005. Slobodan Bubnjević

Relativnost velikog otpadnika

Izložba "Svetska godina fizike 2005" otvorena je prošle nedelje u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, kao jedna od poslednjih manifestacija kojima će se u našoj zemlji obeležiti Svetska godina fizike. Izložba u GNU-u prikazuje prostor i vreme Alberta Ajnštajna i njegove prve supruge Mileve Marić, prateći njihov razvojni put, obrazovanje, putovanja i dileme sa kojima su se suočavali. Predstavljajući i manje poznate detalje iz zajedničkog života, izložba posebno pokušava da prikaže pravo mesto i ulogu Ajnštajnove supruge u stvaranju njegovih teorija

Dečji oktobarski salon

10.новембар 2005. Sonja Ćirić

Priča o lutki

U Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu od 20. oktobra do 20. novembra održava se četrdeseti Dečji oktobarski salon. Na njemu se može videti 250 radova odabranih među 2500 pristiglih, koje su deca uradila na temu "Lutke i lutkarsko pozorište"

Knjige koje nedostaju

10.новембар 2005. Ljubica Pupezin

Imaginarna biblioteka

Homerov Margit, Platonove Pesme, Aristotelova Poetika II – o komediji, Njegošev Gorski vijenac, drugi deo – Šaljive zgode Vuka Mićunovića i Vojvode Draška u Mlecima, Sin Don Kihotov Miloša Crnjanskog ili od istog pisca Dnevnik o Čarnojeviću, spaljena verzija ili Šesta knjiga Seoba, Pekićeva Srebrna ruka, Bajronovi Memoari, ili Gogoljeve Mrtve duše – drugi deo, samo su neki od naslova koje verovatno nikada nećete pročitati

Godišnjice - 50 godina od smrti Josipa Slavenskog

10.новембар 2005. Sonja Ćirić

Istina zvuka

Ovog meseca navršava se pedeset godina od smrti Josipa Slavenskog. Na zgradi u Beogradu u kojoj je živeo nedavno je postavljena spomen-ploča na kojoj piše sve ono što o njemu treba da se kaže – "veliki kompozitor"

Lisica i ždral

10.новембар 2005. Ljuba Živkov

Usamljeni osvetnik

Jedni su prkosno i ponosito glasali za povišicu, ostali su pognuli glavu pred voljom većine i skrušeno pružili ruku da prime šta im sleduje

Nuspojave

03.новембар 2005. Teofil Pančić

Gusle javorove

Kako je jedan čestiti đedo svojim guslanjem ustalasao duhove u mirnoj bačkoj varoši, nenavikloj na toliku zvučnu suptilnost; ako postoji Nacionalni Duh, postoji li i Nacionalno Uho

Obrazovanje

02.новембар 2005. Branka Kaljević

Studiranje na divljaka

Stihijski razvoj visokog školstva bez nacionalne strategije, utvrđenih standarda za osnivanje novih fakulteta i univerziteta nije od juče i njemu nisu doprineli samo tranzicijski maniri novokomponovanih bogataša kojima se biznis osnivanja visokoškolskih ustanova čini unosnim ali i prestižnim

Katalog izložbe "O normalnosti", MSU, Beograd

27.октобар 2005. Slobodan Kostić

Selektorski kredo

Neke od prećutnih sporova koje je otvorio izbor umetnika i njihovih radova za aktuelnu izložbu "O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989–2001" u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, tekstovi u katalogu izložbe, koji je nedavno objavljen, samo će dodatno zaoštriti

Organizovani kriminal na Balkanu (6) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (2)

27.октобар 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Beskrajna pljačka

U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

20.октобар 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.