Za sedamdesetčetvorogodišnjeg Klinta Istvuda dva Oskara koja je dobio za svoj film "Devojka od milion dolara" predstavljaju ne samo simboličnu već i ličnu pobedu. Ova direktna i jasno ispričana drama iz bokserskog miljea sa tipskim likovima i standardnim motivima, zapravo, predstavlja ponovno otkrivanje starog Holivuda sa svim vrednostima koje on predstavlja
Crkva je u najboljoj tradiciji, od najboljih materijala, ukratko, sve je prirodno, na najbolji mogući način, i po svim standardima. Finansijska sredstva nisu u pitanju, radovi traže vreme, radi se najkvalitetnije, počelo se pre nekoliko godina, i za par godina sve će bude gotovo
Kako je neustrašivi odlikaš iz okoline Kolašina, dečko spreman da zbog francuskog hodi mračnom šumom, a da zbog medicine pere tuđe klozete, preko patriotskog žara u parlamentu, kineskog insulina u apotekama, preko računa u švajcarskim bankama otišao pravo u tišinu
Vest da će se princ Čarls oženiti razvedenom građankom označava "značajan korak ka klopci modernog doba u koju upada najstarija britanska institucija"
Aktuelna izložba u Muzeju savremene umetnosti koja je nastajala u Beogradu i Helsinkiju na neki način podjednako duguje ambijentu i jedne i druge evropske krajnosti – balkanskoj, u svojoj predemancipacijskoj i posttraumatskoj fazi i nordijskoj, ili severnoevropskoj priči o savladavanju usamljenosti i naizgled benignoj potrebi za identitetom
Martin Makdona : Jastučko
Beogradsko dramsko pozorište
Režija : Anja Suša
Uloge: Vuk Kostić, Ivan Tomić, Vojin Ćetković, Dragan Petrović
Priličan broj globalno najznačajnijih imena kada je reč o dizajnu, advertajzingu i brendingu boravila su kod nas u drugoj polovini 2004, postavivši tako glavni grad Srbije na mapu svetskih metropola
scenario i režija: Srđan Dragojević; uloge: Nikola Kojo, Mirka Vasiljević, Srđan Todorović, Uroš Đurić, Milena Pavlović, Vesna Trivalić, Zoran Cvijanović, Goran Jevtić, Luka Knežević, Miki Manojlović, Nenad Stojmenović
Kako povući granicu između laži i fikcije, činjenica i zabave, izveštavanja i mašte? I uostalom – da li još postoji ta granica
Mnogo više od Pulicerove nagrade zaslužio bi novinar kome bi pošlo za rukom da objasni kako je zapravo nastala dinastija Karić. Mnogi su pokušavali, mnogi su mahali raznoraznim papirima, ali se svaki od tih pokušaja završavao na pola puta. Zahvaljujući tome, posle četvrt veka njihovog puta ka uspehu, Karići su zapravo enigma čak i za one koji se njima ozbiljno bave. Uspeh Bogoljuba Karića na poslednjim predsedničkim izborima i rast broja pristalica njegovog Pokreta Snaga Srbije samo su poslednje u nizu činjenica koje potvrđuju jedno: da je Bogoljub, sa sve svojom braćom i familijom, uvek spreman samo na uspeh. U tom smislu, gotovo upozoravajuće zvuči već pomalo zaboravljena priča koju je zabeležio Slava Đukić, a koja se ticala jednog davnog razgovora između Slobodana Miloševića i Bogoljuba Karića. "Slobodan: 'Bogi, moram da razmišljam kome ostavljam Srbiju. Ti bi mogao da me zameniš na predsedničkom mestu.' Bogoljub: 'Mogu, ali tek 2005. godine'. Slobodan: 'Zašto tek tada?' Bogoljub: 'Tada ću imati 50 godina i zaokružiću svoju ekonomsku imperiju.’" Februar je 2005, u udarnim vestima ponavlja se kako će Pokret Snaga Srbije uskoro postati parlamentarna stranka, a imperija, uprkos likvidaciji Astra banke, problemima s Mobtelom i stalnim podsećanjem na Karićevo ekstraprofiterstvo, nije nimalo daleko od "zaokruživanja". Što se porodične imperije tiče, ona nije ni dovođena u pitanje. Čeka se još samo serija ili knjiga o putešestvijima siromašne braće iz Peći
U izdanju Kreativnog centra pojavilo se novo, raskošno, bogato ilustrovano izdanje romana Roberta Luisa Stivensona Ostrvo s blagom, remek-dela takozvane omladinske književnosti, knjige koja u ličnom tumaranju po Gutenbergovoj galaksiji lakše od drugih zadobija status najdraže
Ljiljana Baćević, istraživač javnog mnjenja (Vesti TV-B92)
Knjiga Moderna srpska država 1804–2004 – Hronologija u izdanju Istorijskog arhiva Beograda, koja uskoro treba da izađe iz štampe, ukazuje da je autorski tim primenio metod takozvane socijalne ili totalne istorije u kojoj se na više od 500 stranica prepliću događaji iz politike, kulture, privrede, društva i svakodnevnog života. Ovo je prva knjiga ove vrste u Srbiji, izuzetna i po tome što prvi put na jednom mestu može da se prati ritam razvitka države i ritam razvitka društva
"Neka i ti es-pe-esovski poslušnici budu ponosni što su pomogli Lepa sela, i treba da budu ponosni, imaju na to pravo, pomogli su. A šta ćemo sa ‘demokratskim, kvazi-japi, šatro-urbanim poslušnicima’ koji su nas redom odjebali kada smo sakupljali pare za Svetog Georgija kada je u Srbiju zakoračila ‘demokratija’? Pa su se čak i smejali, gle umetnici ‘nešto seru’ dok se mi bogatimo na brzaka"
Modni kreatori i stilisti tumače za "Vreme" neke od modnih fenomena
Novi dvobroj časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Gradac" posvećen je Fridrihu Ničeu. Zbornik radova velikih filozofa od Deleza do Šmita posvećenih Ničeu, koje je priredio Novica Milić, odgovara na pitanje šta je to kod ovog filozofa što ga čini našim savremenikom
"Mislim da i propast ima svoj vek trajanja. Nijedna zemlja nije propala do kraja tako da u njoj više ništa nije vredelo. Dođe do jedne erozije, do propasti, ali iz svega toga izraste jedna generacija hibridna, ojačana"
Šta deca gledaju u bioskopima i kog je to kvaliteta, nije pitanje koje se često postavlja. Kroz ovu malu retrospektivu filmova u 2004. godini namenjenih najmlađima pokušaćemo da bar malo ispravimo taj propust
Reči su ono po čemu je Lenard Koen najpoznatiji i u čemu je najbolji. I u tome nije ni sebe ni druge ni sada, na najnovijem albumu Dear Heather, izneverio. Od reči se nikada nije branio; naprotiv, njima se služio kako bi se odbranio od života
scenario: Čarli Kaufman; režija: Mišel Gondri; uloge: Džim Keri, Kejt Vinslet, Tom Vilkinson, Kirsten Danst, Mark Rufalo, Elaja Vud
Moguće je da će Muzej Beograda iduće godine, na svoj 102. rođendan. Tako više neće biti jedini gradski muzej na Balkanu bez svog zdanja
Dve izložbe nedavno otvorene u Beogradu svaka na svoj način svedoče o XX veku koji je za nama. To su izložbe "XX vek / Doba ratova / Stoleće zlih" u Istorijskom arhivu Beograda, i "To majka više ne rađa" u Salonu Muzeja savremene umetnosti
