Oktobarski salon

Salon ozbiljnih tema

Da li nam je potrebna umetnost da nam kaže ono što ne želimo da znamo – pitanje je na koje će sebi i publici pokušati da odgovore radovi učesnika ovogodišnjeg Međunarodnog oktobarskog salona

Izjava nedelje

»Već osam godina sedimo u poslednjem redu. Zašto nam i sad ne dozvolite da tako sedimo, nego ste nas stavili u 13. red?«

Miroslav Markićević, poslanik Nove Srbije, reaguje na novi raspored sedenja u parlamentu ("Alo!)

Statut Vojvodine

Država u državi bez dovoljno autonomije

Predlog nacrta statuta Vojvodine pokrajini daje i previše i premalo nadležnosti – zavisno od ideološkog opredeljenja stranaka koje su o njemu dale sud

Koncert - Jadranka Stojaković, 12. IX 2008, SKC, Beograd

Zvuk tišine

Jadranka s Balkana ne samo da je otišla na vreme, nego se i sačuvala, s očima izvan svakog zla. Njena uzdržana priroda omogućila je da pomogne, ali ne i da tim povodom postane vidljiva/dohvatljiva. Tako je i mogla da nam se vrati neoštećena, kao etalon, rođaka emigrirala na vreme čijem se zdravlju i raspoloženju čudimo mi prerano istrošeni

Reciklaža istorije

Flertovanje sa Staljinom

Rusija je 1917. procvetala u kulturnom smislu, a postsovjetska inteligencija nije uspela da artikuliše liberalnu viziju i proizvodila je samo plitku umetnost. Stoga nije ni čudo što je Putin uspeo da iskoristi nostalgiju za sovjetskom "veličinom"

Pozorište

Predstava u Orijent ekspresu

Da popularni voz Orijent ekspres može biti i poprište za visoku, vrlo ambicioznu umetnost dokazuje jedan od najvećih evropskih pozorišnih projekata najavljen za sezonu koja je ovih dana počela širom našeg kontinenta u čijoj realizaciji učestvuju pozorišta iz istočne i zapadne Evrope, ne nužno s originalne linije voza

Otvaranje 42. Bitefa

Sluh za teatar budućnosti

Ako je suditi prema poslovici "po jutru se dan poznaje" i ako pri tom imamo u vidu predstavu Manje više beskonačno u izvođenju francuske Kompanije 111, kojom je otvoren 42. Bitef, onda se s punim poverenjem može računati na dalji festivalski program

Kafa, opet

Intervju - Nikola Savić, slikar

Biblijske poruke i novinarske patke

"Nisam hteo da moja umetnost uđe u high street koncept masovne proizvodnje i prodaje za nekih sedam ili deset hiljada funti da bi se tržište natrpalo sa mojih sto slika godišnje. Moja ideja je da nemam veliku produkciju, ali da se držim cene"

Izjava nedelje

»Srbija će praviti Vojislava Koštunicu od blata.«

Velimir Ilić, lider Nove Srbije ("Studio B")

Intervju - Nebojša Bradić, ministar kulture i medija

Država neće biti vlasnik medija

"Iniciraćemo promenu zakona u oblasti javnog informisanja i radio-difuzije da se ne bi instrumentalizovala uloga države u bilo kom smislu. Država ne treba da bude vlasnik medija, što će biti regulisano njihovom privatizacijom... Država ne treba da diktira ni uslove i politiku kulture. Umesto toga, ona je partner, neko ko učestvuje u podršci i saradnji"

Sajam šljiva u Osečini

Kad Borka povede

Sajam opet i načisto uspeo i ostvario svaki napredak: radikali nisu došli kod svoji’, demokrate zato što tu nisu nji’ovi, Velja ponavlj’o, Nemoj mi to, i nije liznuo rakiju, a Borka za crvendać dobila pesmu, Šljivo plava, voćko najmilija...

Knjige – Vladimir Sorokin

Portretista gasne despotije

Sorokin ispisuje maestralnu satiru današnje, "putinizovane" Rusije, ali i više od toga: zloguko, zastrašujuće proročanstvo budućnosti koja je već uveliko počela

Intervju – Saša Stojanović, slikar

Drugačiji raspored stvarnosti

"Najvažniji je pojedinac i njegova lična poruka. Sve ostalo je politička manipulacija izgrađena od oholosti, sebičnosti i potčinjavanja"

Izjava nedelje

»Uspeo sam da prekinem socijalni genocid koji je otvoren prema penzionerima u proteklih osam godina.«

Jovan Krkobabić, vicepremijer, lider PUPS-a ("Večernje novosti")

Belef 08 - Umetnost grafita

Organizovano crtanje

Započeta kao neka vrsta, možemo reći urbanog kiča iz dokolice u dugim hodnicima podzemnih železnica velikih gradova, umetnost grafita ubrzo je postala globalni fenomen. Na poslednjem Belefu predstavila se beogradska grafiti scena

In memoriam – Aleksandar Solženjicin (1918–2008)

Prorok protivrečnog XX veka

Svet se oprostio od Aleksandra Solženjicina, pisca-disidenta čija su dela doprinela razobličavanju i rušenju sovjetskog totalitarizma

Knjige - Vladislav Bajac, Hamam Balkanija (Arhipelag, Beograd, 2008)

Pobednici, a pobeđeni

U suočavanju s mitski monumentalnom, ne i idealizovanom prošlošću, sagledana je i razotkrivena pogana suština današnjeg sveta, u kome su mehanizmi obmane dovedeni do savršenstva, do činjenica i brojeva koji se – bilo da je reč o bestseler-listama ili političkim nadmetanjima – ne mogu osporiti, premda tako uvredljivo zaudaraju na laž

Održivi razvoj

Kultura i Kulturna leta u Srbiji

Cakana i cakani

Ne radi se tu da li će u Sedam kulturnih dana peva Era, Onaj Nježnik, ili će propeva Bajaga, već o tome da je tih Sedam dana godišnji domet kulture u mnogim gradovima i opštinama

Karadžićev spisateljski opus

Sitovacija u zemlji čuda

Kada pogledate Karadžićeve fotografije, shvatićete da je Čavoški znao više od drugih: među jurodivim licima u publici na promociji knjige Radovana Karadžića, verovatno je sedeo i sam Dragan Dabić

Animirani strip - "Technotise – Edit i ja" Alekse Gajića

Beograd budućnosti

"Radio bih sada partizanski animirani film: taj žanr i tema su bliski publici, a s obzirom na to da bi se razlikovao od postojećih, mislim da bi bio atraktivan", kaže o svojim planovima Aleksa Gajić, strip crtač i autor prvog srpskog dugometražnog animiranog filma Technotise – Edit i ja, koji je promovisan na nedavno završenom Egzitu

Plasiranje talenta

"Pravo na stav"; VREME 915

Scena

Rasprodaja bioskopa

Filmski obrti

Umesto Beograd filma, novi vlasnik bioskopa Balkan zove se Beobana, Jadrana – Beojana, a Kozare – Beokona. Tu su još i vlasnici Partizana – Beopana, Voždovca – Beovona i Slavice – Beoslana

Zidovi na ulici

Barijere ili spona

Šta sve može da bude zid za poznate umetnike sveta na izložbi "Zidovi na ulici", moguće je videti u šest beogradskih prostora

Saobraćaj

Nema zemlje za motocikliste

Prema statističkim podacima, prošle godine dogodila su se 1454 udesa u kojima su učestvovali vozači motocikala: 1305 osoba je lakše i teže povređeno, a 68 je poginulo. U istom razdoblju zabeležena su 2193 udesa u kojima su učestvovali vozači mopeda i skutera pri čemu je povređeno njih 1848, a 40 je poginulo. Kada se ove brojke ukrste proizlazi da se svakog dana "učukalo" deset dvotočkaša, da je svaki dvadeseti udes bio fatalan po motociklistu, svaki pedeseti po mopedistu, a da tek svaki 18 udes prođe samo sa materijalnom štetom