Intervju – Zoran Erić, selektor i umetnički direktor BEMUS-a
Potreba za spajanjem
"Na BEMUS-u neće biti za svakoga ponešto. Ja nisam za festival opšteg tipa i to nije nešto što bih ja smatrao dobrim konceptom"
Studentski protesti
Borba za znanje
Intervju – Premil Petrović, dirigent
Suština komunikacije
"Siguran sam da će srpski i albanski muzičari otkriti sve ono što ih povezuje i staviti akcenat na to, a ne na ono što ih razdvaja kada budemo gostovali, na primer, u Briselu"
Intervju – Mira Banjac, glumica
Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
Pad Ajnštajnove teorije
Bekstvo iz XX veka
Prema navodima koji su u septembru stigli iz CERN-a, detektor OPERA u Italiji ulovio je čestice brže od svetlosti. Da li to znači da je Ajnštajnova teorija relativnosti netačna
Vreme nauke
Trideset
Toma Zdravković, posle 20 godina
Umoran od života, veći od života
I kao pevač i kao autor, Toma Zdravković je bio veliki umetnik, zapravo najveći koji se ikada pojavio i ostvario unutar jednog oficijelno prezrenog i nekanonizovanog žanra
45. BITEF (I)
Nervozni na vrućini
Predstave prikazane u prvoj polovini Bitefa obeležila je velika izlaznost. Publika je, naime, sa njih masovno izlazila
Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka
Ukus muzike
"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"
Izložbe
Ni stil ni pravac
U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda od 13. septembra može se pogledati izložba radova Vere Božičković, Miće Popovića i Lazara Vozarevića nastalih u periodu 1959–1969, poslednja u ciklusu predstavljanja protagonista beogradskog enformela
Narodna biblioteka Srbije
Biblioteka ponovo radi
Posle pet godina rekonstruisanja, konačno je za čitaoce otvorena Narodna biblioteka Srbije
Intervju uoči Bitefa – Jovan Ćirilov
Gorka, surova i usijana poezija
"Nove pozorišne tendencije Bitefa tematski se vezuju kao da su na usijanom limenom krovu. To znači da su teme vruće, a obično su vruće teme političke i društvene. Sve predstave iz regiona su zaista takve zbog osvrtanja na prošlost i razračunavanja sa prošlošću i savešću zbog svega što se dogodilo u poslednjim ratovima"
Izložba – Znakovito, Muzej primenjene umetnosti, Beograd
Sve je znak, ko hoće da gleda
Izložba Znakovito, otvorena prošle nedelje u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, govori o umetničkoj dimenziji grafičke komunikacije, oblasti grafike koja prevashodno ima upotrebnu namenu
Kultura i politika
Nasleđe za budućnost
Govoreći o umetnosti, učesnici Devetog regionalnog samita Uneska pokušaće da se približe rešenjima nekih političkih pitanja
Novogovor
Retro
Društveno odgovorno poslovanje – Austrijske banke u Srbiji
Filantropija i fer bankarstvo
Banke su posvećene promovisanju etičnog poslovanja kao nezaobilaznog uslova i važnog pokazatelja profesionalizma velikih kompanija
Obrazovanje za XXI vek (22) – Crna Gora
Izgubljeni u prevodu
U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme "Mati", "Hvalisavih zečeva" i "Bajke o labudu" Desanke Maksimović, "Vetra sejača" Mire Alečković, "Crtanke" Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma "Dečak i pas" Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog
Beleške o obrazovanju
Koliko smo daleko od Finske
U Finskoj obrazovanje je besplatno za sve. Njihova deca imaju najbolje rezultate na PISA testovima. U osnovnoj školi dobijaju besplatne udžbenike, obroke, zdravstveno i socijalno osiguranje. Svi učitelji moraju da budu najmanje masteri (MA), a interesovanje za Učiteljski fakultet je otprilike slično kao u Beogradu za Akademiju dramskih umetnosti. Konkurencija je takva da manje od deset odsto prijavljenih uspe. Pošto retko ko uđe iz prve, studiraju nešto drugo, iz godine u godinu pokušavaju, sve dok se konačno ne upišu
Kreativno pisanje
Udžbenik koji nije dosadan
Po obrazovanju lingvista, profesorka koja je godinama studentima na Arhitektonskom fakultetu predavala engleski jezik, nakon Bolonjskom deklaracijom predviđenog uvođenja predmeta Kreativno pisanje, Gordana Vuković-Nikolić napravila je udžbenik koji obavlja višestruku funkciju: uvodi studente u svet lingvistike, jezika, njegovih funkcija i moći, a sve to na vrlo neobičan i, netipično za knjigu koja se bavi jezikom, vizuelno interesantan način
Intervju – Branislava Liješević, umetnička direktorka i selektorka Smederevskog festivala
Spektakl intime
"Tvrđava teatar nije kopija nijednog drugog festivala. Ima svoje posebnosti, svoje tišine u kojima se svaka izgovorena reč čuje. To je prednost koju danas nemaju ni Budva ni Dubrovnik"
Izložbe – Udruženje prijatelja umetnosti »Cvijeta Zuzorić«
Slike iz srca grada
Paviljon koji zovemo "Cvijeta Zuzorić" krasi Kalemegdan od 1928. godine kada su ga izgradili ljubitelji umetnosti i života predvođeni Branislavom Nušićem. Između dva rata bio je stecište umetnika, intelektualaca, glamura i aristokratije, sasvim sigurno tadašnja najvažnija tačka umetničkog Beograda. O tome svedoči izložba koja je u Paviljonu otvorena prošle nedelje
Knjige
Čaušesku i ostali Bugari
Značaj poduhvata kakav je i ova panorama savremene bugarske priče gotovo je nemoguće preceniti, naročito ako im usledi detaljnije upoznavanje sa najboljim autorskim opusima
Primena Zakona o lustraciji u Makedoniji
Blaćenje u nacionalnom interesu
Ovog leta makedonsku javnost potresa slučaj reditelja Vladimira Milčina, profesora glume i izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo Makedonije, koga je Komisija za lustraciju označila kao saradnika "tajne službe"
Lisica i ždral
Pozdrav nades-no!
O mrtvima sve najlepše, to slušam odvajkada, ali ne možemo da dočekamo taj trenutak, nego žive zločince pozdravljamo, plaćamo im starački dom, objavljujemo im knjige, uzimamo ih za savetnike