Izjava nedelje
»Moj je poziv svim stranim investitorima, koji imaju problem sa sporim izdavanjem dozvola, da se obrate meni lično. Obećavam da ću im rešiti sve probleme.«
Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i ekologiju ("Večernje novosti")
Makedonija
Umorni večiti mladoženja
Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj
Izbori u Egiptu
Islamisti ante portas
Pobeda islamista. Najava "moralnih" filmova, plaža razdvojenih na polnoj osnovi i zabrana pokazivanja ljubavnih osećanja u javnosti. Porastao ugled vojske kao čuvara reda, mira i razvoja nečega što bi jednog dana moglo da liči na demokratiju
Radio Beograd
Signal koji traje
Među najvrednijim dokumentima arhiva Radio Beograda uvek se kao prvi ističe onaj koji je najstariji: snimak Artura Salivena (1888), engleskog kompozitora, koji je govoreći o izumu fonografa rekao da je "zadivljen tehnikom, ali i preplašen činjenicom da će biti zabeležena tolika bezvredna i loša muzika"
Prilog kulturi sećanja – »Bluz leve obale«
Hronika varoši kragujevačke u 10 slika
Život između "Balkana" i bioskopa "Kragujevac", koga više nema – o piscima, glumcima, slikarima, knjigoljupcima, mangašima i umornim šampionima, o duhu jednog grada u grču prekinute industrijalizacije
Intervju – Srđan Gojković Gile i Ljuba Đukić, Električni orgazam
Bliži suncu nego ikad
"Ovo je vreme u kome se sve unapred zna. Svako zna dokle sme da ide i gde mu je mesto. Mi ne bi u tome da učestvujemo"
Intervju – Stiven Grinblat, šekspirolog
Pisanje Šekspira
"Nijedan umetnik ne može postati ‘autor sebe’. Uvek morate pregovarati sa svojom slobodom i kulturnim ograničenjima"
Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah
Rođenje tragedije iz duha globalizacije
Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta
Intervju – Zoran Živković, pisac
Čudo pisanja
"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"
Strip priče Nine Bunjevac
O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti
Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa
SANU – prvih 170 godina
Akademija nije sekta
Nesporan značaj i te kako uglednih akademika u oblasti recimo fizike, ili međunarodnog prava, ili izgradnje savremenog umetničkog ili književnog jezika, neretko se zaboravlja pod snagom pojedinačnih dnevnopolitičkih svrstavanja
Intervju – David Albahari, pisac
Beg u stvarnost
"Sada u Srbiji ne mogu da odluče koju varijantu istorijske istine o Drugom svetskom ratu da proglase za stvarnu. To je apsurdno, jer stvarnost rata ne može da se promeni, komunisti su taj rat dobili. Ceo svet to vidi, nije u pitanju nikakav diktat sa strane. Jednostavno – da nije bilo uloge ruske strane u tom ratu, on bi bio nešto sasvim drugo. Poricati to da bi se napravila neka nova verzija istorije, da bi se neki ljudi, koji su tada bili na drugoj strani, amnestirali od krivice, to je strašno. U tom stalnom povratku u prošlost mi zapravo vršimo jedno veštačko usporavanje istorije"
O glumcu
Hiperborejac, Petar Kralj
Povodom smrti Zorana Radmilovića i Alije Aligrudića, Petar Kralj je 1985. napisao: "Ima nečija šala, potekla iz naših bifedžijskih naklapanja, kako tamo gore, na nebu, u pozorišnoj sekciji, sada trljaju ruke od sreće i zadovoljstva. Dobili su pojačanje. Mogu sada da podele koji god hoćeš komad. A ovima u našoj dolji treba još vremena da bi se oči razbistrile i sagledala veličina praznine koja je iza njih ostala." A kakvo je sada pojačanje za nebo, kakvo je sada pojačanje nebo dobilo: Petra Kralja. I kakav sada komad mogu da podele
Muzika
Tri tačke
Projekat "Pika-Točka-Tačka", nastao kao rezultat saradnje Slovenačke, Zagrebačke i Beogradske filharmonije, u čitavom regionu je ukazao na značaj institucija i nacionalnih filharmonija kao nosilaca kulturnih identiteta svojih država, smatra Ivan Tasovac
Izložba
Mladi i naši
Izložbom "Kolekcija Pavla Beljanskog: ponovo u Beogradu" Spomen-zbirka velikog ljubitelja umetnosti obeležava svojih pedeset godina
Novogovor
Dijalog, opet
Obrazovanje za XXI vek (25)
Vesti
Intervju – Boris Liješević, reditelj
Teatar paradoksa
"Mi možemo uzeti da radimo komad koji govori o Francuskoj revoluciji i tražiti neke paralele sa našim vremenom, ali opet to nije tema koja ne da ljudima da spavaju. Velika prednost dokumentarnog pozorišta je direktno tumačenje ovog vremena – šta iz ovog vremena može da tumači ovo vrijeme"
Obrazovanje odraslih u Nemačkoj
Šansa za svakoga
Danas, kada procene pokazuju da u Nemačkoj živi oko 7,5 miliona nepismenih, a nadležni kažu da je njihov broj teško utvrditi jer je reč o "nevidljivoj" kategoriji, visoke narodne škole i dalje obavljaju svoju prvobitnu funkciju opismenjavanja i pružanja osnovnog obrazovanja, ali su svoj rad osavremenile uključivanjem koncepta celoživotnog obrazovanja, prekvalifikacija i dokvalifikacija
Izložbe
Beograd, lep grad
Fotografije Aleksandra Ace Simića, prvog srpskog žurnaliste, dragocen je izvor o prestonici i njenim stanovnicima prošlog veka
Pola veka od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću
I dalje jedini
U četvrtak 26. oktobra 1961. godine, Švedska kraljevska akademija donela je odluku da se za tu godinu Nobelova nagrada za književnost dodeli Ivi Andriću. Nagradu je u Stokholmu uručio švedski kralj Gustav VI, u nedelju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela
Vreme uspeha!
Poslovne vesti
Poslovna udruženja – Srpski Siti klub
Stručno lice Srbije
Klub osnovan početkom devedesetih u Londonu na inicijativu desetak mladih ljudi koji su radili u finansijama u londonskom Sitiju, danas ima oko 1200 članova angažovanih na rešavanju problema nostrifikacije diploma, ukidanju britanskih viza i povezivanju kompanija i stručnjaka
Intervju – Srđan Dragojević, reditelj
Moć klišea
"Bio bih član svake partije koja ima u vidu da kultura nisu samo Jugoslovensko dramsko pozorište i Atelje, već su to i milioni građana ove zemlje koji ne žive blizu Terazija"
