Nuspojave
O laži koja ne laže
Plakat SNP Naši neželjeno čini Đinđiću zasluženu uslugu i produžava mu politički život, a kičerozna depolitizacija njegovog lika dodatno ga "ubija"
Sajmon Kričli – Knjiga mrtvih filozofa
Umreti smejući se
Otkad postoji filozofija, tačnije od Sokrata naovamo, postoji ono što se zove "ideal filozofske smrti", koji će Ciceron najbolje sažeti u često navođenoj sentenci: "Filozofirati znači učiti kako umreti." Da bi ilustrovao domete filozofije posmatrane u ovom ključu, engleski filozof Sajmon Kričli je 2009. napisao zanimljivu knjigu pod naslovom Knjiga mrtvih filozofa, u kojoj je dao hronološki pregled načina na koji su umirali filozofi od Pitagore i Heraklita do Deride i Bodrijara – stotinak sudbina u dve i po hiljade godina – kao i moguću vezu između načina smrti i njihovog učenja. Ova knjiga, svojevrsna enciklopedija zapadne misli, duhovito i eruditski pisana, u izdanju "Gradca" i prevodu Aleksandra V. Stefanovića upravo se pojavila pred ovdašnjim čitaocima. Preporučujući je, ovom prilikom uz dozvolu izdavača objavljujemo odlomak iz njenog uvoda
Intervju – Dragoljub Mićunović
O sukobu, pomirenju i saradnji sa Zoranom Đinđićem
Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan, gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju
Neretva 70 godina – Svedočenje – Velimir Veco Radičević
Ostani kad si navalio da gineš
Čuli ste za Titovo naređenje: Prozor mora pasti? Trebalo je zaustaviti neuporedivo jače njemačke, ustaške, italijanske i četničke jedinice kako bismo omogućili proboj partizana prema Jablanici i Neretvi. Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene bukvalno za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još uvijek pun neprijateljske vojske
Zoom
Mart, mesec izazova – Kako smo ubili Zorana Đinđića, sahranili Slobodana Miloševića i druge bajke o nama samima
Pitao sam kolegijum "Vremena" da li da prećutimo sve te srpske "martovske ide", a oni su mi jednoglasno rekli – ti nisi normalan. Svako će, dakle, u skladu s javnim interesom, dobiti porciju nedosanjanih snova u kojima se, kao u nekom košmaru, brkaju Vučić i Đinđić, Milošević i Koštunica, te Dačić sa svima njima...
Lisica i ždral
Milost za ožalošćene
Bi li ministarstvo kulture, obrazovanja, informisanja ili vera sročilo makar brošuru koja bi novinare odvraćala od razgovora sa ožalošćenima i od podrobnog prepričavanja pogreba?
Pozorište
Šoumenov strah od smrti
Predstava Nekoliko poruka u svemir, trenutno na repertoaru Akademskog pozorišta u Beču, na originalan način ukršta temu smrti i prolaznosti sa komedijom i video-spektaklom
Oskar Pistorijus, ubica
Rušenje idola
Verzija koju je predstavilo tužilaštvo i po kojoj će mu biti suđeno je da je on iz pištolja ubio svoju devojku tako što je pucao u nju u kupatilu u kome je ona želela da se sakrije od njega. Pistorijusova odbrana tvrdi da nije reč o ubistvu sa predumišljajem, niti bilo kakvom ubistvu, i da će to uspeti da dokažu u postupku
Ubistva novinara
Veranova i Acina komisija
Hoće li jedna vladina Komisija rasvetliti nešto što država i njeni organi nisu mogli da rasvetle od, hajde da kažemo, 1994. do danas? Je li to pitanje čuvene "političke volje" ili pokušaj pranja biografija
Kreacionizam i Kumranski spisi
Univerzalni Univerzitet za ovo i ono
Univerzitet prirodne medicine jedina je ustanova u Srbiji koja nudi studije za buduće doktore prirodne medicine, antistres terapeute, ali i asistente u političkom i javnom sektoru sa poznavanjem kulture govora, odevanja, stilizovanja kose – dakle svega što je potrebno uspešnom političaru ili estradnoj zvezdi. Jedini problem je što ovaj "univerzitet" nije nikakav univerzitet, a jedinu akreditaciju koju poseduje, UPM dodelio je sam sebi, odnosno – izmislio
Bliski i Srednji istok
Zakon spojenih sudova
Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire
