Sedamnaest godina se uspinjao ka vrhu piramide organizovanog kriminala, širokogrud i surov, izgradio je takoreći imperiju vrednu nekoliko stotina miliona evra koja se, međutim, sad rašiva i kruni. Za vratom mu je Interpol, a on se negde krije: da li u vili na nekom egzotičnom ostrvu, da li u planinskoj kolibi u nekoj balkanskoj nedođiji, za sada je nepoznato
Zbog velikog broja gastarbajtera, Krušar važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu "hondu" i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja
Pištolji na estradi nisu isto što i pištolji u fiokama "običnog sveta". Na estradi, oni "idu u kompletu" s mnogo novca, alkohola, droge, čudnih i problematičnih poznanstava, ali i sa pritiskom javnosti, agresivnim medijskim nasrtajima na privatni život, pa samim tim i sa prilično hipertrofiranim egom većine onih koji su do estrade dospeli, kao i njihovim često neurotičnim reakcijama u različitim situacijama
U zbirci eseja Marka Tvena Sloboda štampe objavljenoj povodom stogodišnjice piščeve smrti, u kojoj su sabrani njegovi posthumno objavljeni tekstovi posvećeni prokletstvu novinarske profesije, Tven pored ostalog konstatuje da se javno mnjenje spustilo na nivo štampe, i da moralni principi u jednom društvu opadaju u zavisnosti od broja novina u opticaju: što je više novina, naš moral je sve gori
Tekst „O tragediji, medijima, ali i čitaocima", koji je prvobitno objavljen na sajtu „Vremena" 20. marta, izazvao je brojne komentare čitalaca. Objavljujemo neke od njih
Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire
Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine
