Muhamed Ali (Kasijus Klej) – (1942–2016)

08.jun 2016. Milan Milošević

Rekvijem za teškaša

Kasijus Marselijus Klej, Muhamed Ali, ostavio je snažan trag u boksu, u osećanju digniteta američkih crnaca, u transformaciji Amerike i u duhu vremena u globalnom selu, u koje smo i mi bili uključeni preko naših crno-belih televizora, čiju je sliku kvario "sneg"

Priče sa izložbe

08.jun 2016. Ivana Stupar

Dešifrovati pobedu

"Enigma", pobednica Drugog svetskog rata, najpoznatija naprava za šifrovanje u istoriji, bila je gost Muzeja Vojvodine u Novom Sadu

Izbeglička kriza – Na kapijama Evrope

25.maj 2016. Mirko Rudić

Izgubljeni na Balkanskoj ruti

Izbeglice u Beogradu pričaju o torturi mađarske policije. Batinanje do krvi, huškanje policijskih pasa na ljude, upotreba vodenih topova, masovno spaljivanje prtljaga i vikanje: "Go back!" su samo neke od ključnih reči iz tih priča, koje zloslutno podsećaju na svedočenja o odnosu bugarske policije prema izbeglicama. Kao i u bugarskom slučaju, nema reakcije javnosti Evropske unije

Kultura sećanja – Kiklop, 1965–1976–2016.

18.maj 2016. Teofil Pančić

Najbolji Krležin nenapisani roman

Kako sam zbog višečasovne predstave Kiklopa zakasnio kući i zabrinuo roditelje, i zašto je to veče kada je završeno moje detinjstvo

TV manijak

11.maj 2016. Dragan Ilić

Praktična žena

Posle gotovo godinu dana neprekidnih rijaliti programa u Srbiji, sada sam potpuno siguran da je u pitanju promovisanje gluposti. Političari tako postaju deo uspešnog šou-programa

SAD – Druga strana predsedničkih izbora

13.april 2016. Denis Kolundžija

Igra oko Vrhovnog suda

Nakon upražnjavanja jednog mesta u Vrhovnom sudu SAD, u nekim slučajevima već vlada pat pozicija koja parališe pravni sistem. Na predlog predsednika, sudije bira Senat. Od toga da li većinu čine liberalne ili konzervativne sudije mogu da zavise tako fundamentalne stvari, kao što su pravo na abortus, prava LGBT populacije, pravo na digitalnu privatnost ili na zdravstvenu zaštitu

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

11.april 2016. Miloš Vasić

Država zavere ćutanja

Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

08.april 2016. Nebojša Popov

Karika koja nedostaje

Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

07.april 2016. Slobodan Kostić

Ordenje deljeno kao đinđuve

"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen

Martovske godišnjice i politika

30.mart 2016. Zora Drčelić

Prolećno čišćenje istorije

Politički učesnici i svedoci istorijskih događaja od 1991. naovamo napravili su takve vratolomne skokove i preumljenja, da sada, s ove vremenske distance, više ni oni koji su sve te događaje doživeli i u njima učestvovali, nisu više potpuno sigurni šta se stvarno događalo

Mediji i nasilje nad ženama

30.mart 2016. Jovana Gligorijević

Spaljivanje veštica

Način na koji većina medija u Srbiji tretira žene žrtve porodičnog nasilja ukazuje na visok stepen neznanja ili pak na namerno kršenje pravila zarad senzacionalizma

Intervju – Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra

23.mart 2016. Jelena Jorgačević

Kako napustiti nasilnika

"U Srbiji svakih deset dana jednu ženu ubije partner, bivši partner ili član porodice. Statistika je takva već godinama, osim ako izuzmemo slučajeve masovnih ubistava iz 2013. ili 2015, kada je taj broj bio veći. Od 20.000 prijava nasilja u porodici tokom jedne godine, tek oko 3500 rezultira krivičnim postupkom"