Vojni budžeti i ekonomska kriza
Cena ratovanja
Cinik bi rekao da Amerika nije ni ulazila u Irak i Avganistan da bi u njih uvela demokratiju, pa nema ni razloga da iz njih potpuno povlači vojsku, tako da i pored svih najava bliže pameti izgleda ideja da će se u budućnosti novac na vojsku i sadašnje, a i nove "neophodne" ratove, još više trošiti
Sirija
Sto dana haosa
U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje
Restitucija, još jednom
Vaga za pravdu
Podaci kažu da je najveći deo otete imovine zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi još i čini realnim, ali da će veći problem nastati kod procene ostale imovine
Bijenale savremene umjetnosti u atomskom bunkeru u Konjicu (27. maj – 27. septembar 2011)
Vremenska mašina u utrobi fantazma
Država kojoj možemo zahvaliti postojanje atomskog bunkera u Konjicu nestala je u jednom "običnom", konvencionalnom ratu: puške i noževi okončali su jugoslovensku zajednicu, a ne rakete s nuklearnim glavama. Sâm bunker predstavlja "vremensku mašinu" koja nam omogućava putovanje u prošlost koliko i u budućnost – naime, ona je sada oruđe za istraživanje i savremenu interpretaciju sfera uticaja, ravnoteže sila, politike straha i "sigurnog međusobnog uništenja". O tome, pored ostalog, govori Bijenale savremene umetnosti koji je nedavno otvoren u ovom prostoru
Pravosuđe
Sudstvo i evropska priključenja
Zoom
Sastanak u Karađorđevu – Boris Tadić ne misli valjda ozbiljno kad kaže da se neće mešati u bosanska pitanja. Srbija je potpisnik Dejtonskog sporazuma
U beogradskoj čaršiji se s nipodaštavanjem gleda na pitanje bosanske konstitucije i slabo se shvataju razmere sukoba koji tamo permanentno traje. Srpska politička i javna elita je egocentrična i zaneta samo pitanjima iz sopstvenog sokaka
Rezolucija o Libiji 1973
Ni šija, ni vrat
Na samom početku vojne intervencije u Libiji došlo je do nesuglasica oko tumačenja Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mnogim zemljama masivna bombardovanja koja predvode SAD otišla su predaleko i nemaju veze sa prvobitnim humanitarnim karakterom Rezolucije, već se u njima prepoznaje namera za svrgavanjem Gadafija sa vlasti. Žestoka rasprava povela se oko toga ko zapravo komanduje borbenim akcijama, ko treba da preuzme komandu, a ni unutar NATO-a početkom ove nedelje o tome nije postojao konsenzus
Portret savremenika – Bedžet Pacoli
Život luđi od svake fantazije
Novi predsednik Kosova je miljenik sudbine
Zadnja kuća, Srbija
Odlaze ljudi, dolazi šuma
U centru sela dom kulture, mesna zajednica, veliki trg sa spomenicima, a na vetru se pomeraju samo umrlice na drveću. Za skoro sat prošao je samo jedan čovek, na štakama... Baka sa psom, stoji i gleda hoće li neko proći; deda na štakama nasred dvorišta stoji više od 20 minuta gledajući u prazno; pedesetogodišnjak na terasi stoji i puši pola sata. Kao da razmišlja. Radni dan je, podne
Istanbul
Leteći ćilimi i šoping molovi
Evropska unija je zajedno sa Uneskom još 1998. godine započela intenzivan rad na rehabilitaciji delova Istanbula Fener i Balet koje su uvršćene u svetsku kulturnu baštinu. Mnoge kuće su obnovljene evropskim novcem. Novi urbanistički plan na istoj lokaciji predviđa, međutim, moderne tržne centre i hotele, pa bi tridesetak tek obnovljenih kuća trebalo da se sruši. "Oni nam grade, a mi rušimo, pa to nigde nema", protestuju u udruženjima građana
Emigranti u Grčkoj
Preko minskih polja kroz „rajsku kapiju“
"Zovite me Murat", rekao nam je pedesetogodišnji Turčin u pograničnom gradu Jedrene, udaljenom desetak kilometara od grčko-turske granice. "Znam svaki kamen na granici. Niko od onih koje sam ja preveo preko reke Marice, nije nikada uhvaćen." Murat je čitavu deceniju za 100 dolara po glavi ilegalno prevozio emigrante iz Azije i sa Bliskog istoka u Grčku. Sve dok ga nisu "otkucali". Samo na potezu od 12,5 kilometara gde Marica zavija na tursko tlo, spoljnu granicu EU dnevno ilegalno pređe između 100 i 200 imigranata