Epidemija nezakonitog sticanja imovine praćena utajom poreza buknula je sa privatizacijom društvene, odnosno državne svojine devedesetih godina prošlog veka. Zato bi vezivanje primene zakona za period od 1. januara 2007. godine predstavljalo aboliciju za one koji su nezakonito sticali imovinu i tajili porez pre ovog datuma
Slučaj Mišković pokazuje svu nespremnost i tužilaštva i suda da budu objektivni i samostalni. Oni su poslali jasnu poruku da je pravda u Srbiji selektivna, prividna, privremena i povremena, rekao je Zdenko Tomanović
Posle četrdesetak dana provedenih u pritvoru zbog sumnje da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića iz Vrčina, predsednik opštine Grocka i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Dragoljub Simonović pušten je na slobodu. Istovremeno je Milan Jovanović izjavio da oseća da mu je bezbednost ugrožena dok je Simonović van pritvora, pa svoju ličnu slobodu može bar malo da oseti kad sam sebe zatvori u iznajmljeni stan. U utorak je dobio stalnu policijsku pratnju, te sad Jovanović može da izađe iz sopstvenog zatvora i okusi svoju gorku slobodu
Iako deluje da je "lov" na Jeličića otvoren – režimski tabloidi su 1. marta, kao po komandi, krenuli da se sladostrasno utrkuju ko će više da napiše o ovom slučaju, a pomenuti tabloidi kao maca oko vruće kaše obigravaju oko jedne druge krivične prijave protiv Jeličića – da je kao predsednik opštine dao nalog da se falsifikuju službene isprave kako bi se sprečilo rušenje nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika: svi pišu o svemu što je Jeličić ikad uradio, ama o ovome – jok
Pre devet godina sudovi i Ustavni sud pokazali su da mogu da sude po zakonima i Ustavu, profesionalno i časno – kad hoće, kad se ne plaše, kad nemaju političke naloge, ali danas egzistencija ne zavisi od struke već od politike
Novi zahtev Mađarskoj za izručenje bivšeg premijera Nikole Gruevskog, navodno prebijanje dva bivša ministra u zatvoru i propali pokušaj da se oduzme poslanički imunitet bivšem predsedniku Sobranja, pokazali su koliko je Severna Makedonija nestabilna i koliko su nepregledni tragovi starih savezništava i kriminalnih radnji
"Potpuno sam siguran da bi ne samo ova izvršna vlast nego i neke druge jako bile srećne kada bi mogle da premeštaju i razrešavaju sudije tako jednostavno kao direktore preduzeća, škola, ove kojima to stalno rade. Dok obezbeđuješ doprinose, autobuse, glasače, ti si na tom mestu, sutra ako nešto pogrešiš – ćao"
Ako se ne računaju trvenja i razmirice između samih demonstranata, u subotu 23. februara, na 12. protestu "1 od 5 miliona" došlo je do nečega što bi moglo da se nazove prvim incidentom od kada su održani prvi protesti zbog političkog nasilja pre tri meseca. Spremnost i reakcija propagandnih glasila u službi vlasti mogle bi da pokažu ko je hteo da do incidenata dođe, i kome je verovatno namera da ih bude i ubuduće
"Ako treba, primenićemo i građansku neposlušnost i različite demonstracije i pokretanje opšteg narodnog bunta koji bi u jednom trenutku trebalo da bude u celoj Srbiji i da onda svi ti ljudi dođu u Beograd. Taj događaj, kada se desi, vlast neće moći da ignoriše i to će biti odlučujući trenutak kada će oni učiniti jednu od dve stvari koje nudimo: ili slobodni izbori ili da sami siđu sa vlasti"
Država je pokušala da pronađe rešenje za vojne beskućnike iz hotela "Bristol", ali tako što je obmanula penzionere, kao i pritiscima na one koji su još zaposleni, pretnjama prekomandom ili prebacivanjem na niža radna mesta, pa su mnogi pristali na drugi smeštaj u okviru vojnih samačkih hotela
U Makedoniji vlada postprotestno razočaranje. Nezadovoljstvo građana ponovo ne dopire do državnih institucija, sa ulica se preselilo na društvene mreže gde čeka priliku da ponovo preplavi zemlju na talasu nekih novih demonstracija
"Ja imam jako lep život. Od glume idem na skijanja, na letovanja, od glume sam kupio stan, kola, gliser. Ali, osamdeset posto mojih drugara nema da plati piće u kafani. I kako meni može da bude lepo? Pre neki dan, sedimo kod nas u Pokretu sa Lokalnim frontom, bistrimo politiku i jednom od njih stiže poruka... Sad mi se plače: ‘Ako imaš 200 dinara, treba da uzmem...’ ne znam, nešto. Alo, to su ponižavajuće stvari. To su strašne stvari, jer mi pričamo o ljudima koji kao imaju neki posao i negde čekaju neku platu, a ona nikako da legne. I drugo, kroz rad Fondacije ‘Podrži život’ imao sam priliku da jako dobro vidim kakav je ovaj sistem, šta radi ljudima i koliko ih nije briga za ljudske živote"
