Povodom "curenja" podataka o donacijama Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji i stalnog prozivanja medija i nevladinih organizacija zbog korišćenja sredstava iz tzv. zapadnih izvora, istražujemo koliko država dobija strane pomoći, i to baš – sa Zapada
Poslednje otvoreno pismo Željka Mitrovića, upućeno Džordžu Sorosu koji finansirajući nevladine organizacije i medije, prema izveštavanju Pinka i "Informera" pravi haos u Srbiji – deo je državnog projekta, odnosno zvanične politike. Upravo na način na koji je projekat bio navodni državni udar protiv premijera Vučića, zavera da se obori Vlada Srbije, za vreme premijerove posete Kini
Direktan prenos sednica Skupštine Srbije bio je najzabavniji program u aktuelnoj TV ponudi. Mandatar je govorio 14 sati, pa se još i žalio da mu je zabranjeno da govori. U parlamentu se više raspravljalo o društvenoj mreži Tviter nego o pravcu u kom će zemlju voditi upravo formirana vlada. Kako je moguće da tvitovi poslanika povređuju Poslovnik, ko je u Skupštinu uveo konje, a ko od poslanika ima običaj da zavija tokom sednice, te da li je čeri paradajz posan ili ne. O tome su raspravljali ljudi kojima su glasači poverili izvršnu i zakonodavnu vlast
Postupkom kontrole zaštitnika građana utvrđeno je da je od 14 slučajeva ubistava žena u 12 postojao propust u radu nadležnih organa i službi. Najčešći problem je da policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove ne razmenjuju sve podatke koje dobijaju a koje su od najvećeg značaja za zaštitu žrtava nasilja
Tužilaštvo može nešto da utvrdi tako što da nalog policiji da nešto istraži. Da li vi stvarno mislite da će policija, gradska policija, da utvrdi da je kriv načelnik gradske policije? Vidite, ja u tu opciju ne verujem. Sa druge strane, tačno se zna ko je to rušio, čiji su bili bageri, kog preduzeća, tačno se zna da je među maskiranim licima bilo policajaca, od toga jedan je bio visokog čina... To je opšte poznato u gradu, a i ne mogu da posle dokazujem o kome je reč. Pogledajte ko konkuriše za brojne projekte u gradu, koja firma, pa vidite da li su slučajno njihovi... Prvo, nijedan bagerista se ne bi usudio da ruši ako je zgrada pod naponom. Drugo, nijedno privatno preduzeće – osim neke kriminogene grupe – ne bi ljudima oduzimalo imovinu i telefone, i na neki način onemogućavalo kretanje
Poglavlja 23 i 24 prva se otvaraju i poslednja zatvaraju, ali u slučaju Srbije tu je i poglavlje 35, koje se odnosi i na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ukoliko u bilo kojem od tih poglavlja ne bude napretka, Evropska komisija ima na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora o ostalim (kad se i to desi) otvorenim poglavljima
Euforično raspoloženje proizvodi samooptužujuće izjave koje potvrđuju tužnu realnost. Tako, na primer, ministar pravde Nikola Selaković izjavljuje da će nam ta poglavlja omogućiti nezavisnije sudstvo. Pa zar nešto više od toga ne piše u Ustavu
Vrhunska ironija je da se poglavlje o pravosuđu otvara u trenutku dok nadležni segmenti tog istog pravosuđa nisu u stanju ni skoro tri meseca posle noćne akcije rušenja – ne Savamale, već pravne države – da ustanove koga bi zbog toga trebalo pozvati na odgovornost. Začudo, od pomoći nije bio ni premijerov dobronamerni savet da se odgovorni potraže među čelnicima gradske vlasti
Više tužilaštvo u Beogradu donelo je pre neki dan rešenje po kome u slučaju pada helikoptera i sedam mrtvih nema mesta krivičnom gonjenju. Helikopter je – pravosudno gledano – pao tek sada
Sa svakim novim danom bezuspešnog traganja za vinovnicima nasilja u Savamali postaje sve uverljivija tvrdnja da je i pasivnost policije bila deo plana da se raščišćavanje zemljišta za potrebe projekta "Beograd na vodi" obavi noćnom dvočasovnom suspenzijom vladavine prava. Tamo gde vladavine prava nema, vladaju ljudi sa fantomkama ili bez njih
Mišković je osuđen na osnovu dopune optužnice od pre neka tri meseca, kada se neki tužilački lumen dosetio da bi se Miškovićeva odbrana sina mogla iskoristiti protiv njega. Sve ono što je tobože dugo spremano, serioznom istragom, palo je u vodu i ostalo je pomaganje u utaji poreza
Svakih deset dana u Srbiji jedna žena strada u nasilju u porodici. Neretko je reč o ženama koje su nasilje prijavljivale, ali zbog dužine trajanja postupka i komplikovane procedure, nisu doživele njegovo okončanje i izricanje kazne nasilniku. Stradale su baš od tog nasilja koje su prijavljivale
