Sirija, Avganistan, Severna Koreja. Donald Tramp je od goluba postao jastreb i čini se da mu se to osladilo. Mediji i javno mnjenje koji su ga do sada žestoko kritikovali, posle bombardovanja i pokazivanja mišića mu aplaudiraju i čestitaju ukazujući da ipak postaje "pravi predsednik". Mogu se očekivati nove američke vojne intervencije i izazivanje novih tenzija
Napadom na Srednjoevropski univerzitet u Budimpešti (CEU) i nepodobne nevladine organizacije premijer Viktor Orban zaokružuje svoju neliberalnu državu
Donald Tramp je naredio da se bombarduje Sirija, poslao nosače aviona ka Severnoj Koreji, a zatim svog državnog sekretara Reksa Tilersona u Moskvu na pregovore. Rusija je za to vreme zamrzla Memorandum o izbegavanju konflikata. Dok međusobne optužbe pljušte na sve strane, sve je spremno za eskalaciju američkih i ruskih vojnih igara, i to ne samo u Siriji
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
Dok nas prorežimski medijski radnici ubeđuju da je Aleksandar Vučić najdraži i najcenjeniji od svih, gde god po svetu nogom da kroči, strana štampa pokazuje da nije baš sve tako blistavo. Više je strašno
Izborni sistem je takav da uvek pobedi nacionalistički kandidat. Političari godinama stvaraju atmosferu straha, plaše stanovništvo ratom: jedne ukidanjem Republike Srpske, druge unitarizmom, a postoji i problem ugroženosti hrvatskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta. Sve to stvara predizbornu klimu u kojoj se po inerciji glasa za najvećeg nacionalistu. A kako stvoriti pristojnu državu sa nacionalističkim kandidatom
Da li je građanima koji će na ovim izborima glasati za dvojicu najrelevantnijih kandidata opozicije Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, ne po rejtinzima, nego po količini besa, mržnje i propagandnih fekalija, koji se svakodnevno na njih izručuju u stotinama kilograma tabloidnih sadržaja, uopšte stalo do pravljenja – novog vođe? Ili bi ti ljudi, možda, više voleli da vide organizovan tim nekih odgovornih i savesnih ljudi, koji se neće skupiti iza romantičnih parola "ko sme da vas pogleda u oči", pa se posle razbežati kud koji mili moji? Ili je ovde samo vođa u prilici da pobedi vođu
Iako biramo predsednika, koji nema izvršne ingerencije, novi spotovi govore o zapošljavanju i ekonomskim uspesima
Donald Tramp je jedva dva meseca predsednik SAD. Bura koja se diže oko njega se ne stišava. Prošle nedelje se očekivalo da bi njegov mandat mogao da upadne u kolosek normalnosti. Desilo se suprotno
U Rimu je prošle subote proslavljen šezdeseti rođendan Evropske unije. Potpisana je Deklaracija o budućnosti Unije, koja daje smernice evropskom projektu u narednoj deceniji. S obzirom na okolnosti, samitom je provejavao popriličan optimizam, što ne menja činjenicu da se EU nalazi u krizi. Na proširenje Unije potrošena je jedna jedina rečenica
Čemu zapravo služi "Vučićev spisak", osim utukovanja "Jankovićevom spisku"? Manje praktičnim svrhama, više pokušaju zalečenja jedne nezatomljive sujete
"Na Balkanu se prelamaju evropski, američki i ruski interesi, dok se u Izraelu oni spajaju i dopunjavaju. Ujedinjena Evropa je zapravo velika Nemačka, a pošto Nemačka ima ‘veliki moralni dug’ prema jevrejskoj naciji, najviše što Evropa može jeste pasivno protivljenje izraelskoj politici, što je isto kao i da ga nema"
