Srbija i EU
Peripetija na dva koloseka
Na dva koloseka, koji se udaljavaju, vode se tehnički razgovori o četvrtom poglavlju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, a to znači o carinama, trgovini...
Na dva koloseka, koji se udaljavaju, vode se tehnički razgovori o četvrtom poglavlju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, a to znači o carinama, trgovini...
"Pojačan interes za NIS prvo treba posmatrati u kontekstu promena pre svega na regionalnom tržištu Balkana. Do danas su karte na tom tržištu podeljene svuda, osim u Srbiji. Zbog toga svi strateški partneri imaju interes da ojačaju svoje prisustvo u regionu ulaskom u vlasništvo NIS-a. A takvi konkurentski uslovi podižu našu cenu"
Do pre godinu i po uvoz polovnih automobila bio je ograničen starošću – najviše šest godina, do pre neki dan mogli su da se uvezu automobili mlađi od tri godine, a od sada kriterijum za ograničavanje uvoza više nije godište, već zaštita životne sredine: moći će da se uvezu samo vozila koja ispunjavaju Euro 3 standard i koja je većina proizvođača automobila zastupljenih na našim putevima počela da isporučuje tržištu 2000. godine
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Moskva, koja sve više postaje "pravoslavni Njujork", zna mnogo da pruži ljudima koji imaju novca i ličnog sjaja. Slično je i u borbi malih država za njeno tržište – pa se nameće zaključak da bi Srbija možda više sreće imala u ruskoj provinciji, gde se ne morate na svakom koraku boriti sa hiljadu vodećih zapadnih kompanija
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Zašto šef beogradske kancelarije MMF-a treba da nam kaže kolika je zaista inflacija u Srbiji, a ne ministar finansija. Valjda niko ni u Vladi više ne veruje da će inflacija u idućoj godini biti onoliko niska koliko je planirao ministar finansija. I dogodine će poreski obveznici morati da plaćaju skupu i neefikasnu državu
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
"Nadam se da će jednog dana ponovo biti moderno da svako bude svoj, da pokušava naći sebe u životu i da se originalno izražava, da bude različit. Jer, danas je, za razliku od naših vremena, moderno da su svi isti i ne daj bože da staneš pola koraka u stranu. Svi su isti..."
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Lider Liberalno demokratske partije o Kosovu, Crnoj Gori i Vojvodini, manjinama i ženskim pravima, "antihaškom bratstvu", SANU-u i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Idolima, Vesni Pešić i Zoranu Đinđiću i svojoj levičarskoj opredeljenosti
Iza seksi novinarskih priča o "crvenim beretkama u Iraku" itd. krije se nešto sasvim drugo – globalizacija poslova iz oblasti bezbednosti i osiguravanja poslova velikih firmi. Tu nema mesta za amatere, avanturiste i za Rambo-manijake. To je posao za ozbiljne i ozbiljno obučene i kvalifikovane uravnotežene i iskusne ljude