Igra stranih investitora na akutnu, nikad veću slabost vlade Srbije može se trenutno tumačiti "i ovako i onako", ali se ona ne može shvatiti drugačije već kao najava moguće još gorih, ucenjivačkih zahteva stranih investitora prema Srbiji u vremenima koja dolaze
Republika Srbija je za ovu godinu iz Nacionalnog investicionog plana izdvojila 1,3 milijarde dinara za ekonomsku pomoć Kosovu i Metohiji
Sigurno je da mnogo zavisi i od toga ko će pobediti na predstojećim majskim izborima, pošto i berza i kurs imaju svoje preferirane stranke, zatim u kom periodu će se posle izbora formirati vlada, a kao treće i najvažnije je pitanje – kakav će biti program te vlade
Republika Srbija je akcionar u devet banaka: Srpskoj (96,52 odsto kapitala), Privrednoj u Pančevu (92,98), Credy (60,54), Poštanskoj štedionici (50,52), Čačanskoj (38,84), Komercijalnoj (38,61), Jubmes (21,1), Agrobanci (20,07) i Privrednoj u Beogradu (19,4 odsto)
Tek ponovo uspravljena srpska buržoazija bolje i dalje od domaćih političara vidi da je "permanentna tranzicija" (koju takvom čini politika "permanentne borbe za očuvanje Kosova") zapravo hodanje u krugu i da je stabilnost, koju bi donela Evropska unija, mada veoma skupa, ipak isplativija od nacionalnih geopolitičkih avantura
U najvećem gradu u Šumadiji rade 34 banke, Emir Kusturica planira otvaranje nekoliko multipleks bioskopa, u halama fabrike "Filip Kljajić" nema grejanja od 1992, pa se vatra loži u buradima, a izbeglice sa Kosova u bivšem supermarketu PKB-a svaki dan dobijaju po tanjir čorbe
Na Kopaoniku je od 4. do 6. marta održan šesti po redu Kopaonik biznis forum u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Tema ovogodišnjeg foruma bila je "Tranzicija, dostizanje i povezane teme – uloga investitora iz Slovenije, Ruske Federacije i Austrije"
U Jermeniji je nakon predsedničkih izbora uvedeno vanredno stanje, a u susednom Azerbejdžanu obnovljeni su oružani sukobi oko Nagorno Karabaha, koji bi počeli bez obzira na proglašenje nezavisnosti Kosova
Privatnim obezbeđenjem imovine i lica u Srbiji bavi se 3800 firmi i preduzetnika koji zapošljavaju oko 50.000 ljudi naoružanih sa 40.000 "cevi"
Glavni štab Teritorijalne odbrane (TO) osnovan je 20. novembra 1968. U početku je komanda bila gotovo isključivo u rukama slovenačkih oficira, a posle 1974, prema zvaničnoj verziji razvoja Slovenačke vojske, "sve više vodećih položaja u TO prelazi u ruke srpskih oficira JNA"; razlog za to je navodno bilo "sve veće nepoverenje u TO od strane srpskih političara", koji su se plašili "demokratskih pokreta u nekim republikama". Slovenija je 1990. osnovala nov štab domaće TO, koji postaje prethodnica komande Slovenačke vojske. Prihvaćene su nove oznake i novi nazivi činova. Od tada je komandni jezik u nekadašnjoj Teritorijalnoj odbrani koja je 1993. prekrštena u Slovenačku vojsku – slovenački
