Dosije "Vremena" – Stanko Subotić Cane

Švajcarski krojač

Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire

Brisel

Obećanje o pomoći Grčkoj

Intervju – Vesna Fila, pomoćnica ministra prosvete za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju

Izgovor za ulazak u učionicu

"Ma koliko da je kvalitetan udžbenik neophodan i važan, kada pratite istoriju obrazovanja uvek se govorilo ‘imao sam dobrog učitelja’, a nikada ‘imao sam dobar udžbenik’"

Svetske konferencije – BASF, Ludvigshafen

Zdrav optimizam

Uprkos svetskoj recesiji, najveća hemijska industrija u svetu nije ukinula nijednu svoju instituciju, preuzela je i izgradila nekoliko fabrika, povećala broj zaposlenih, doduše usporila rast, ali planira da poslovanje polako vrati na nivo iz zlatnih godina

Obrazovanje za XXI vek (5)

Školski udžbenici – pomoć u nastavi ili roba sa greškom

O režimu i politici deviznog kursa

Razvoj na kursnim razlikama

Kako je prilično ozbiljno ljuljanje deviznog kursa dinara, krajem prošle i početkom ove godine, očigledno izazvalo značajnu nervozu u privrednim krugovima, a moglo bi se reći i u širokim slojevima stanovništva, "Vreme" je, uz podršku Pravnog fakulteta u Beogradu i Beleksa, prošle sedmice, pod krovom Narodne banke Srbije, organizovalo konferenciju grupe profesionalnih ekonomista i bankara, na kojoj je učinjen pokušaj da se rasvetle neka od krupnih otvorenih pitanja režima i politike deviznog kursa. Iako će o sadržaju ovog panela čitalac moći šire da se obavesti u specijalnom prilogu koji će biti uskoro objavljen na sajtu "Vremena", odlučili smo se da ovde, u jednom sažetku, akcentujemo i uprostimo neka od pitanja i neke od predloga o kojima je bilo reči u raspravi koja je, inače, imala akademski karakter

Mit i stvarnost

Dužan ko Grčka

Grčki političari su godinama lagali svoj narod, često upotrebljavajući takozvano kreativno knjigovodstvo ne bi li ulepšali statističke podatke, a pri tom izbegli probleme sa briselskim tehnokratama i ostalim partnerima u evrozoni. Kad je "žurka" završena i kada je došlo vreme da se plati račun, a desilo se da to bude usred najgore svetske ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, otkrivena je surova stvarnost

Navigator

Gugl na buzzaru

Kina – Borba za prevlast Boinga i Erbasa

Nove ptice na kineskom nebu

Porudžbine aviona u svetu strmoglavo padaju, ali procenjuje se da će kineski avio-prevoznici potrošiti preko 400 milijardi dolara na kupovinu aviona u narednih 20 godina. Dok dve najveće avio-kompanije Boing i Erbas vode bespoštednu borbu na spasonosnom kineskom tržištu, Peking podvlači političke granice koje države čije kompanije hoće da posluju u Kini ne smeju da pređu

Intervju – Ana Firtrel-Vlajić, direktorka Saveta stranih investitora

Jasna i fer pravila štite ekonomske slobode

"Država kao preduzetnik ima mnogo više problema sa podizanjem nivoa produktivnosti. Odatle proističu problemi. Praksa je pokazala da kada se država odrekne sopstvenih monopola i otvori tržište za nove igrače, dolazi do privrednog rasta i boljitka za sve. To je najočiglednije u oblasti telekomunikacija", kaže sagovornica "Vremena"

Komunalni otpad

Do guše u đubretu

Srbija je još daleko od uspostavljanja ekološki bezbednog i efikasnog sistema upravljanja komunalnim otpadom, zbog čega i danas skoro polovina ukupne količine smeća koju proizvode domaćinstva, završava na divljim deponijama, gde ostaje stalni izvor zagađenja zemljišta, voda i vazduha

Arktik

Nema rešenja za Grčku