Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a
"Kupovina iz fotelje" u Srbiji podrazumeva da ipak moramo da ustanemo iz fotelje i prošetamo makar do banke, kako bismo preko interneta kupili neki proizvod
Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.
Teško je ovde za bilo koga reći da nije napravio karijeru u "Miloševićevoj eri", bila ona preduzetnička, politička, čak i novinarska... Kad da je napravi? Mandat Kameruna Mantera podudario se srećno, u suštini, s periodom kada je srpskim preduzetnicima srpsko tržište postalo tesno i kad je otpala teza da su oni protiv evroatlantskih integracija radi zaštite sopstvenih monopolskih interesa, u strahu od Evrope i bilo kog drugog sveta, izuzev Rusa
"Kad kancelarka gleda na sat"; VREME 1077
Otac kompjutera odlazi sa mesta prvog čoveka kompanije Apple
"Niko neće da investira u nekoj zemlji samo zato što je poreska stopa nešto niža nego u drugim državama. Investitori uvek imaju pred očima celokupnu – globalnu sliku"
Šta god uradila, Nemačkoj, koja bi jedina mogla da preokrene dinamiku propadanja evrozone, preti opasnost da postane dežurni evropski krivac: ako odbije uvođenje evro-obveznica kao najnoviju antikriznu meru, optužiće je za eventualnu propast evrozone, ili makar ekonomsku propast pojedinih država; ako pristane, Nemačka će svakako pristati samo pod sopstvenim, jasno definisanim uslovima, a onda bi mogli da je optuže da želi da dominira Evropskom unijom
"Restitucija će po obimu imovinskog i finansijskog procesa premašiti dosadašnju privatizaciju koja je bila vredna oko 3,4 milijarde evra. Naravno, efekat restitucije na budžet ide u suprotnom smeru od privatizacije, ali će i ona formirati veliki broj novih poreskih obveznika i ojačati preduzetnički potencijal naše zemlje. To će biti dobro za sve"
