Da li je epizoda s puštanjem Zorana Marjanovića još jedan pokušaj da mediji i istražni organi "zajedničkim snagama" dođu do priznanja ili nekog novog potencijalnog ubice? Da li je i to puštanje neka velika režija, rijaliti kojeg nismo svesni, a koji nam se odigrava pred očima? Da li iko još misli o ubijenoj ženi i njenom detetu? I konačno, a to je i najvažnije pitanje, da li je normalna zemlja u kojoj ovakva pitanja uopšte moraju da budu postavljena
"Premijerkin nastup se svodi na te tehnike koje se nauče na seminarima za nevladine organizacije. Te neemotivne, do dosade politički korektne izjave, rečenice koje te ne dodiruju i sa kojima ne znaš šta bi. Kako da vam kažem, nikad od nje Vučić umesto Vučića. No, valjda je zato i dovedena"
U jeku još jedne pobede Vladimira Putina na izborima za predsednika Ruske Federacije, region zapadnog Balkana uznemirila je poseta jedne grupe koja važi za lične Putinove izaslanike na motorima. Noćni vukovi su opet u "slovenskim zemljama" i iza njihove kolone motora diže se mnogo veća prašina nego što bi trebalo
U želji da u Srbiji bude sve "brže, jače, bolje", nikad viđeno i prvi put, predsednik Aleksandar Vučić već nekoliko godina pokušava da državnost Republike Srbije na neki način izvede iz nastanka Raške, prve srpske države koju je osnovao Stefan Nemanja. Bilo je tu inicijativa za spomenik velikom županu Nemanji, osnivanje muzeja Nemanjića, a poseban i čudan kuriozitet se desio kad je Vučić prošle godine položio zakletvu nad Ustavom ispod kojeg je bilo Miroslavljevo jevanđelje. Iako tvrdi da nema ništa sa serijom "Nemanjići" Radio-televizije Srbije, ispada da je glasnijem i gnevnijem delu javnosti koja je nezadovoljna istorijskim i umetničkim dometom serije baš Vučić kriv što Vukan i Stefan pričaju razmaženim beogradskim akcentom i što im majka ne dozvoljava da jedu rukama
U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, dajemo skromni doprinos o temama iz bliže i dalje prošlosti koje bi trebalo prećutkivati. Idemo ni hronološki, ni logički, nego eto tako, kako nam padne na pamet, uz povremena obrazloženja, ako nekome nije baš odmah jasno
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom...), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi
Svoju sklonost ka "uniformisanom crnom" Vulin je na velika vrata promovisao kad je postao direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo u leto 2012. godine. Tad je i zvanično promovisao model parauniforme – nazvane "vulinovka" – sašivene u vranjskom Jumku za potrebe pripadnika specijalne vojne jedinice Kobre. Ostalo je istorija
Munjevito reagujući na Amfilohijeve reči, bez ijedne "suze u oku", Vučić je preko svojih saradnika preventivno sekao po najtvrđem srpskom nacionalnom jezgru
Dve godine od kako je trebalo da bude završen, konačno je Klinički centar u Nišu svečano otvoren u prisustvu državnog vrha sa vrhovnim šefom na čelu. Ovom svečanom događaju prethodio je obilazak poslednje deonice na južnom kraku Koridora 10 od Caričine Doline do tunela Manajle, dugačke 26 kilometara, koja je lane konačno trebalo da bude završena, ali nije, mada ništa zato. Biće gotovo već sledeće godine, kao i sve ostalo što je trebalo da se završi prošle godine prema prvom, a ove prema drugom, inoviranom planu
Ostalo je u pamćenju da je pristanak opozicije da učestvuje na prvim izborima 1990. olakšao međunarodnim posmatračima da ocene te izbore – slobodnim, a sve dotadašnje primedbe o nedemokratskoj proceduri, neslobodi medija, diskriminaciji opozicije na RTS-u nisu više bile ni tako uverljive ni tako važne. Tako je počelo, a 27 godina kasnije, većina tih problema aktuelna je i danas, samo što su tada opozicionari bili izvan parlamenta boreći se za poštene i fer prve višestranačke izbore. Danas opozicionari uglavnom ne žele da izađu iz parlamenta bez obzira na to što i sami tvrde da je Aleksandar Vučić sa svojim režimom obesmislio Skupštinu i pretvorio je u instrument za ponižavanje i blaćenje opozicije
Neočekivana ostavka direktorke Agencije za borbu protiv korupcije kap je u moru problema s kojima se ovo telo godinama suočava, a najodgovornija za to je – vladajuća većina
Bilo da su njihovi međusobni sukobi i animoziteti stvarni ili su samo bacanje prašine u oči, Vučić i Nikolić su uvek do sada postizali dobar kompromis. Jedan je dobijao vlast i moć, a ni drugi nije ostajao kratkih rukava
Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora, postalo je jedino političko pitanje u Srbiji. Biće raspisani vrlo brzo, jedini je tačan odgovor
Ponovnim licitiranjem "biće izbora, neće biti, kada će, biće nova vlada, ko će u vladu, ko će iz vlade, koga za premijera, koga za ministre...", vlast neodoljivo podseća na šibicare koji glumatanjem i vikanjem ("Sad je vidiš, sad je ne vidiš!"), uz aktivno učešće svojih saradnika prerušenih u "običnu" publiku, povećavaju tenziju sve dok se ne upeca "ovca" koju će ošišati ("običnu" publiku u slučaju najave novih izbora glume analitičari, novinari, biznismeni i ini naslonjeni na sadašnju vlast)
Nedavni sukobi Zorane Mihajlović sa pojedinim ministrima samo su najnovija epizoda – napadi na nju "iznutra" su konstanta naprednjačke vlasti, baš kao što je konstanta i da ti sukobi i napadi nisu imali nikakve konkretne posledice po učesnike u njima: vlast koja ih okuplja bila je, i još uvek je, dovoljno jak integrativni faktor
Skandiranje i talambasi uglavnom su dosta važni kao efekti kad je vladavina zasnovana na kampanjama i propagandi, a ne na politici. Onda se od te zaglušujuće buke ništa drugo i ne čuje. Tu je vrstu vladavine Aleksandar Vučić tako dobro usavršio da se čini da će mnogo vode proteći Savom i Dunavom dok se opet ne pojavi neki novi majstor u takvoj veštini u ovim našim krajevima
U zamišljenom takmičenju za najomraženiji lik iz devedesetih, u izuzetno jakoj konkurenciji, Milovan Bojić bi bio u najužem izboru. Danas je opet na velikoj sceni, sa osmehom koji poručuje: "Pljunete mi pod prozor"
Kako je Aleksandar Vučić uspeo da Miroslava Miškovića od omraženog tajkuna pretvori u javnosti u skoro simpatičan lik, kojeg progone država i njeni formalni i neformalni mediji
Predložene izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) izazvale su oštru polemiku na političkoj sceni, ali i u javnosti, što ne čudi jer su Srbi narod opsednut sindromom Ilije Čvorovića i opterećen "bezbednosnim aspektima", a decenijama ne postoji iole značajnija javna ličnost koja ne misli da je "pod merama"
Izjavivši u gaćama na Crnogorskom primorju da je spreman da Crvenu zvezdu popne na krov sveta, Bogoljub Karić je još jednom pokazao u kojoj meri poznaje kako "diše" Srbija. U mesecima ispred nas videćemo da li je sada opet "sluga režima" kao u vreme Slobodana Miloševića ili će se opet baciti u političke vode koje su ga umalo potopile
Pojam oružane snage, koji Vučić koristi u izjavama, u bivšoj SFRJ odnosio se na JNA, Teritorijalnu odbranu i policiju. Srbija teritorijalnu odbranu nema, a upotreba policije, posebno njenih specijalnih jedinica regulisana je Zakonom o policiji i nigde se ne pominje "vrhovni komandant"
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
Zajednički imenitelj za neuspešni pokušaj sleta u bivšem SIV-u i formiranje nove vlade je "mnogo buke ni oko čega". Već pet godina Aleksandar Vučić opsenjuje prostotu i troši vreme raspisujući izbore, sastavljajući i rastavljajući vlade, šibicareći i dižući bure u čaši vode. Kao da je bitno na kom su mestu Vulin i Đorđević, kvalifikacija nemaju ni za jedan posao. seća li se još neko Lazara Krstića, koga je Vučić izvukao iz šešira i najavio kao čudo od čoveka? I da li iko veruje da se za koju godinu isto pitanje neće postaviti i za novu mandatarku i sadašnje ministre
Inauguracija predsjednika Republike uobičajen je naziv za ceremoniju preuzimanja dužnosti predsednika Republike i sastoji se od polaganja svečane zakletve izabranog predsednika i svečanog dela (koktela, prijema). U nekim slučajevima čin polaganja zakletve i prijem povodom stupanja na dužnost su odvojeni, a nekad teku istovremeno. Ali, kao i uvek kad je reč o politici, protokol govori i o odnosima i ima svojevrsne poruke. Ponekad i odsustvo govori više od prisustva, pa je važnije ko i zbog čega nije došao nego ko je prisutan. Te ceremonije su takođe i prilika za odašiljanje klasičnih poruka i ponuda, svojevrsnih pristupnih beseda političara.
Pitanje koje logično možemo postaviti jeste – da li uopšte ima smisla baviti se kulturom u bilo kakvom obliku na televiziji
Kako smo prešli put od Dobrice Ćosića koji je taksijem došao na sopstvenu predsedničku inauguraciju do ustoličenja Vučića sa do sada neviđenom pompom
Zašto je aktivista Inicijative "Odbranimo Teslu" iznenada dobio prekršajnu prijavu
