Zašto je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otelovljenje onog dela Srbije koji se u potpunosti predao, digao ruke od nade da može bolje i drugačije, te pristao da bude sve što Vučić hoće, upitalo se „Vreme“ u broju 1652
Traži se ostavka Nebojše Bakarca, poslanika SNS-a i potpredsednika skupštinskog Odbora za kulturu i medije, zato što je ugrozio bezbednost novinara United grupe. Podsećamo u tekstu „Beskrajni pad anđela i pesnika“ objavljenom prošle godine, o njegovim prethodnim skandalima
Zašto je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otjelovljenje onog dela Srbije koji se u potpunosti predao, digao ruke od nade da može bolje i drugačije, te pristao da bude sve što Vučić hoće? Zbog čega je uveren da radi – i to prekovremeno, do sagorevanja – za šefa države, a ne za građane? I u čemu se razlikuje od tipičnog naprednjaka
Pripadnik bande Veljka Belivuka Srđan Lalić sklopio je sporazum sa tužilaštvom. U zamenu za osamnaest godina zatvora kao svedok-okrivljeni treba da bivše saradnike pošalje na dugogodišnje robije. Lalić zna mnogo više od prva dva svedoka, iz prostog razloga što je skoro uvek bio prisutan, a u nekim ubistvima i direktni izvršilac
Srđan Lalić, pripadnik bande Veljka Belivuka, sklopio je sporazum sa tužilaštvom. U zamenu za osamnaest godina zatvora, treba da postane svedok-okrivljeni koji može bivšim saradnicima osigurati dugogodišnje robije. Lalić zna mnogo više od prva dva svedoka, iz prostog razloga što je skoro uvek bio prisutan, a u nekim ubistvima i direktni izvršilac
Prema podacima iz istrage, prodaja skanka s Jovanjice mesečno je donosila prihod od 300 hiljada evra. Međutim, finansijska istraga u Tužilaštvu za organizovani kriminal nikada nije mrdnula sa mrtve tačke. Dakle, niko ne prati trag novca. Ali što su informacije više zataškavane, slučaj “Jovanjica” je više bujao i prerastao je u narko-korupcijski skandal nesagledivih razmera. Do sada su podignute dve optužnice, ali tek bi optužnica “Jovanjica tri” mogla potpuno da razotkrije ulogu agenata i šefova u civilnim i vojnim službama, kao i pojedinih političara u nezapamćenom skandalu
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Hvalisanja o „više izgrađenih autoputeva nego u prethodnih 50 godina i više bolnica nego u prethodnih 60 godina“ i blistavom ekonomskom usponu Srbije do sada su bezbroj puta demantovana od strane stručnjaka, i to javno
Kao što je zadatak Aleksandra Vulina da u policiji očisti preostale kadrove Nebojše Stefanovića i druge neposlušnike, takav zadatak ima i Đukanović u pravosuđu. Na udaru su ipak prvo ljudi koji koliko-toliko drže do savesti i profesije. Definicija stanja u srpskom pravosuđu, kažu cinici, glasi: Đuka te tuži, Đuka ti sudi, Đuka te brani
Da bi osuda genocida trebalo da bude deo evropskih vrednosti vidi se još iz poziva Evropskog parlamenta iz 2009. godine svim evropskim državama da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na poziv EU parlamenti gotovo svih država usvojili su odgovarajuće dokumente o Srebrenici. Među njima nije Bosna i Hercegovina zbog opstrukcija Republike Srpske
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
