Privatizacija i Vlada

18.avgust 2004. Miša Brkić

Ubiše Knjaza

Potpuno nepotrebno i nezakonito Vlada Srbije umešala se u privatizaciju aranđelovačke fabrike mineralne vode tako što je jednim pravno ništavnim papirom proglasila Vladu Divca za kupca "Knjaza Miloša". Na njenu nesreću, istog dana pojavila se kompanija "FPP Balkan Limited", koja potpuno zakonski regularno i sa pokrićem Komisije za hartije od vrednosti najavljuje kupovinu akcija od malih akcionara "Knjaza Miloša". Kako se izvući iz ove neprijatne situacije

Dejan Cvetković

12.avgust 2004. Dejan Cvetković, socijalni radnik, Obrenovac

Eksperti i službe

„Pripema za život"; "Vreme" br. 706
„U raljama sistema"; "Vreme" br. 707
„Ime bez identiteta"; "Vreme" br. 708

Intervju - Goran Ješić, predsednik SO Inđija

12.avgust 2004. Dodatak priredili: Marija Vidić, Stevan Ristić i Goran Kosanović

„Inđija je najbolje mesto za investiranje u Srbiji“

Inđija je za protekle četiri godine izrasla u opštinu koja ima najveću sumu, 100 miliona evra, "grin fild" investicija

Oglasi za posao

12.avgust 2004. Ivana Milanović-Hrašovec

Inženjeri za support

Nejasni, konspirativni, nepotpunih informacija, gotovo uvek bez razloga na stranom jeziku, oglasi za posao odaju sliku veoma upadljive trapavosti u ophođenju prema potencijalnim kandidatima

Muke s komandnom odgovornošću

12.avgust 2004. Marko Milanović, stručni saradnik Beogradskog centra za ljudska prava

Međunarodni običaji i srpski zakoni

Drugostepena presuda Haškog tribunala generalu HVO-a Tihomiru Blaškiću nije nikakav presedan. Žalbeno veće samo je potvrdilo svoju raniju presudu u slučaju Čelebići u kojoj je utvrdilo da pretpostavljeni može biti krivično odgovoran samo ako se dokaže da je bio u posedu konkretnih informacija koje su mogle da ga upozore da njegovi potčinjeni vrše krivična dela

Beograd - gradonačelnička trka

12.avgust 2004. Tamara Skrozza

Prvi ljudi velike varoši

Beograd ima para, medije, ljude, perspektivu... Funkcija gradonačelnika možda je po operativnoj važnosti i druga po značaju za Srbiju

Nova državna himna

12.avgust 2004. Slobodan Kostić

Bože zore

Predlog nove himne SCG, kao i sama državna zajednica, po mnogo čemu je jedinstven: za razliku od svečanih pesama većine drugih zemalja, ona nema autora ni imena, niti se zna o čemu govori i ko se u njoj slavi

04.avgust 2004. Aleksandar Ćirić

Duša

Beogradska Arena iz ličnog ugla

04.avgust 2004. Vladimir Stanković

Svetska, a naša

Svi su složni u oceni da je Beograd dobio fantastičan objekat koji otvara neslućene perspektive, ali njen budući život zavisiće od rukovođenja dvoranom koja bi, prema inostranim iskustvima, morala da zaradi između četiri i pet miliona evra godišnje da bi bila rentabilna

Intervju - Pol Oster, pisac

04.avgust 2004. Majkl Vud

Pisac priča o ljudima samoće

Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.

Lisica i ždral

04.avgust 2004. Ljuba Živkov

Prva brazda

Svesni da ni ove godine neće na more, lisica i ždral otpočeli su rad na rečniku opštih mesta (odrednice objavljujemo redosledom kojim su ih saradnici donosili u Institut)