U Kalabriji je u toku jedan od dva najveća sudska procesa protiv mafije u istoriji italijanskog pravosuđa. U sali – bunkeru od 3300 kvadratnih metara – na optuženičkoj kupi sedi 325 lica koja se terete sa 438 optužnica, uz 913 svedoka tužbe i 58 zaštićenih svedoka. Tu je i oko 600 advokata. Mnogi tragovi ovog procesa vode u Rim
U “novoj realnosti” položaj pojedinca je bitno izmenjen. Nekim kategorijama ljudi pandemija virusa korona “samo” je produbila krizu i pogoršala stanje, kao što je učinila hroničnim bolesnicima, starijim licima, beskućnicima i drugima, a od nekih kategorija je napravila ranjivu grupu
Pokret Kreni-promeni poziva na protest ispred zgrade Predsedništva u četvrtak u 19 časova, jer, kako kažu, njihova narodna inicijativa nije verifikovana.
Od nešto manje od 30 odsto izašlih na referendum, na osnovu preliminarnih rezultata oko 57 odsto je glasalo "za", a oko 42 odsto "protiv" promene Ustava. U Beogradu je 54,6 odsto zaokružilo NE
Niti beogradski advokati, niti sudije u ovom trenutku znaju da li da idu na posao, ili ne. Rešenje Višeg suda kojim je stavio van snage odluku Advokatske komore Beograda o obustavi rada, različito se tumači
Zna se da su ovlašćenja predsednika Republike ograničena i mahom reprezentativna, da nas je malo koji bi ih mogli celovito i tačno pobrojati. U sećanje dolazi nekakva dodela odlikovanja, primanje ambasadorskih akreditiva, specijalna ovlašćenja u nekim dramatičnim situacijama... Ali, sigurno ne raspolaganje budžetskim novcem. Bar ne u redovnim prilikama
Najbolji svetski teniser našao se u Australiji u vrtlogu birokratskih zavrzlama, političkih prepucavanja i medijskog senzacionalizma. Kako je Novak u vremenima globalne pandemije korona virusa za jedne postao nepokorni borac za slobodu, a za druge neodgovorni antivakser
Kao odgovor na višednevne nerede, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev smenio je vladu, uveo vanredno stanje i uz pomoć Moskve preuzeo svu vlast od bivšeg lidera nacije Nursultana Nazarbajeva, ali ne žuri da se obračuna sa svim njegovim ljudima
U nedelju smo pozvani na Ustavni referendum. Ovog puta, od glasača se zahteva da se izjasne o promenama Ustava Srbije u delu koji se odnosi na sudsku vlast
“Nije prijatno kretati se Suboticom u kojoj su svi bulevari okićeni neonima u bojama srpske zastave. To je vulgarno i stvara omladinu koja čuva grafite Ratka Mladića, organizuje navijačke grupe i mrzi sve drugo i drugačije. To je za moju generaciju potpuno šokantno. Odrastao sam u Nišu u vreme Jugoslavije, vreme Nesvrstanih, Nišu prepunom grčkih, arapskih studenata. Bili smo ponosni što imamo priliku da ih upoznamo. Posle je počelo da se mrzi sve drugačije”
Sve analize i pitanja šta znači Grčićeva ostavka mogu se svesti na jednu reč: ništa. Jer buka i dim da se prikriju pravi razlozi stanja u EPS-u, gromoglasna podmetanja i međusobna pljuvanja partijskih drugova, lizanje nogu gospodara u čekanju milosti, jesu veliko ništa
"Ako gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast", napisao je višegodišnji v. d. direktora EPS-a Grčić u svom oproštajnom pismu. Nije, međutim, pravi problem Grčić, on je samo posledica
U krvavoj pobuni do sada je stradalo na desetine ljudi. Rusija je na poziv predsednika Tokajeva poslala trupe da obezbeđuju ključne insfrastrukturne objekte. Dok kazahstanske vlasti govore o “spoljnom faktoru” koji hoće da destabilizuje zemlju i “teroristima” na koje se može pucati bez upozorenja, na ulice su izašli nezadovoljni naftni radnici, omladina, aktivisti i predstavnici vansistemske opozicije. Nejasna je uloga bivšeg predsednika, “Oca nacije” Nursultana Nazarbajeva
Organizacija Memorijal čiji je cilj bio proučavanje političke represije u SSSR, a čiji je prvi počasni predsednik bio akademik Аndrej Saharov, optužena je da «rehabilituje nacističke zločince na čijim rukama je krv sovjetskih građana“. Kritičari govore o „pokušaju da se naciji oduzme pamćenje“
Nekako baš u vreme kulminacije heštega NisamPrijavila, u Narodnom pozorištu je nakon jednog veka postavljena Ibzenova Nora, predstava o ženi koja sme da se odupre životu koji joj ne odgovara
Uz malo dobrih želja i malo više pretnji Džozef Bajden i Vladimir Putin su 30. decembra ponovo razgovarali o deeskalaciji zategnutih odnosa između SAD i Rusije. U januaru sledi niz susreta na nižem nivou na istu temu
“Sentimentul de aparteneţă etnică autohtonă, este intim fiecărei persoane şi depinde de felul în care persoana interiorizează reperele sale identitare cele mai importante: limba, cultura şi credinţa.” George Calinescu
“Evropska unija će morati da premosti paradoks kako da podrži stremljenje ka održivim ekonomijama, koje koriste obnovljive izvore energije i električne automobile, a i da istovremeno omogući ‘zeleno iskopavanje’. Ne postoji nijedna razvojna šansa koja može da nadomesti potencijalno uništavanje životne sredine”
Kako takozvani prvi svijet, uglavnom razvijeni “zapadni” svijet, prelazi na druge izvore energije osim fosilnih goriva, one zemlje koje imaju rezerve za proizvodnju nove energije postat će nove kolonije koje će opskrbljivati svijet prirodnim resursima i jeftinom radnom snagom. Naravno, cijena je uništenje prirode. Rio Tinto je pravi primjer toga kako domaća elita rasprodaje resurse u paktu sa stranim elitama i u tom smislu kapitalu zaista nije stalo do nacije ili naroda, on ne poznaje granice, sve što mu je u interesu je daljnja akumulacija, ekspanzija i ekstrakcija
Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”
Zašto nisam prijavila? „Jer me je bila sramota. Jer mi je otac i nisam znala definiciju toga što se dešava, a dešavalo se odmalena.“ „Jer mi je bio dečko, pa se to jel’te ne računa.“ „Jer sam mislila da se nisam dovoljno opirala. Da zaslužujem nasilje koje mi se dešava....“ I uvek nanovo: „Što mi niko ne bi verovao da nisam sama tražila“
Analena Berbok, Džo Bajden, inflacija, poskupljenja, dizanje kamatnih stopa, kolaps TENT-a, ekološka pobuna, profilisanje opozicije – okolnosti su se pred izbore 3. aprila malo promenile. A tu je još i tinjajuća, nepredvidiva pandemija
Na pitanje kako opstati u moru medija i borbe za klikove na portalima, odgovor su, pored srpskih eksperata, preko video-linka i video-poruka dali i newsroom operation expert i šefica rukovodstva Instituta Rojters za studije novinarstva Federika Čerubini, stručnjak za razvoj medijskog sadržaja i bivši urednik televizije Markiza iz Slovačke Goran Slak i konsultant za digitalno izdavaštvo Dmitri Šiškin
Odluku da se koristi gas za proizvodnju struje nisu mogli samostalno doneti direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je ovde naći racionalno objašnjenje – ili je Vučić pogrešno verovao da će obezbediti gas ličnim kontaktom sa Putinom ili se kockao očekujući da će se kriza sa energentima sama od sebe smiriti
Savet Univerziteta u Beogradu jednoglasno je doktorat Siniše Malog ponovo proglasio plagijatom. Prethodnu odluku Saveta je Upravni Sud proglasio nevažećom zbog navodne “greške u proceduri”
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
Moskva traži da NATO odustane od „uterivanja“ balkanskih zemalja i Ukrajine u alijansu, da prestane da grupiše trupe na granicama Rusije, da smanji prisustvo u Crnom moru i vazdušnom prostoru baltičkih zemalja. Rusija kritikuje politiku NATO-a u državama Zapadnog Balkana, kao što je podrška osnivanju „Vojske Kosova“, i uverava da takve vojne pripreme NАTО-a „ne mogu ostati bez adekvatnog ruskog odgovora“
