Nova vlast postigla punu programsku i personalnu bliskost, sad se može u svako dalje. Generalni sekretar Srbije Vučić tako briljira da bi Šešelj mog’o da se potpiše, još samo, kao šlag na torti, kao trešnja na šlagu, da se za predsednika DS kandiduje nestranački predsednik Tomislav
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
Budućnost srpskog turizma leži kako u lokalnom povezivanju domaćih turističkih organizacija tako i u zajedničkom regionalnom predstavljanju ovog dela Evrope
Ima mišljenja da izjave mandatara Ivice Dačića ne treba shvatati suviše ozbiljno i da on mora da ide na onu klasičnu političku harizmu "narodnog premijera", kako bi nužno bolna ekonomska politika buduće vlade Srbije bila lakše prihvaćena i sprovođena. Teško je to prihvatiti kao objašnjenje kada se uoči sa koliko elementarnog neznanja ekonomije i privrede Dačić "šamara" i levo i desno. On bi, izgleda, da ekonomski polet obezbedi "pendrekom", kao samoproglašeni najbolji ministar u Cvetkovićevoj vladi
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
Apelujem da istražni organi utvrde ličnu odgovornost za poslovni kolaps Agrobanke i o tome obaveste javnost kako bi se predupredili i neki budući slučajevi zloupotrebe sredstava koja su data nekoj instituciji na upravljanje, bez obzira na to da li su ona u privatnom ili javnom vlasništvu, jer je to jedini način da se očuva poverenje u finansijski sistem zemlje
U prošlom broju "Vremena" Momir Turudić je pisao o Doku Holideju. U tekstu on pominje i dva Holidejeva slavna i teška "linkolna" sa drškama od slonove kosti, ali propušta da doda apsolutno ključni detalj, naime, da su ti koltovi bili – poniklovani
Avdićevim albumom treba rukovati pažljivo, ali ga konzumirati obavezno: odavno nije tako mnogo istine zipovano u tako malo stihova
"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"
Projekcijom filma Djeca Aide Begić u petak veče svečano je otvoren osamnaesti po redu Sarajevo Film Festival. Naslov ovog filma kao da sažima najmanji zajednički sadržalac većine ovogodišnjih filmova iz tzv. regije. Ne samo film Djeca, naime, nego i gotovo svi do sada prikazani filmovi u svojim najvažnijim aspektima jesu filmovi o deci, i to deci koja više nemaju ni nade, ni sećanja na nadu, nego tek najneodređeniju moguću ideju o nadi, kao u onoj čuvenoj Kafkinoj rečenici koju je izrekao u razgovoru sa svojim prijateljem iz Maribora – postoji nada, beskrajno mnogo nade, samo ne za nas
Leon Lederman je svojevremeno napisao knjigu na temu Higsovog bozona pod naslovom "Prokleta čestica: Ako je univerzum odgovor, šta je onda pitanje?". Uredniku se nije dopao previše ostrašćen ton naslova pa je zatražio da umesto reči "prokleta" (goddamn, na engleskom) stoji reč "božja" (god’s). Ispostaviće se da je ova naizgled kozmetička izmena jednog atributa imala ogromnu ulogu u konstantnom porastu interesovanja javnosti za nuklearna istraživanja. Stotine priučenih novinara, od kojih mnogi i dalje veruju da je kvark jedna vrsta kikirikija, počelo je o istraživanjima u CERN-u da piše kao o potrazi za Bogom, ovoga puta na naučnoj osnovi, pri čemu je Higsov bozon zapravo otisak božjeg palca koji naš svet nosi još od početka prostora i vremena
