Lisica i ždral

Unizhennye i oskorblennye

Nije li svaki zanat zlatan, uključujući i vožnju kamiona i izvođenje muzike na licu mesta tj. na Ibarskoj magistrali?

TV manijak

Cipelarenje

Istorija – Tito u dnevnicima Ričarda Bartona

Varljivo leto sedamdeset prve

Iako je od njegove smrti prošlo više od trideset godina, malo je istorijskih ličnosti koje drastično poput Tita polarizuju ovdašnju javnost. Nedavne vesti o bolesti Jovanke Broz vratile su i Maršalovu udovicu u centar pažnje. U tom kontekstu može biti zanimljiv pogled sa strane, i to ne bilo čiji. Krajem prošle godine u Americi su objavljeni Dnevnici Ričarda Bartona, u kojim slavni glumac piše, između ostalog, i u druženju sa Titom i Jovankom Broz

Prilog kulturi sećanja – 95 godina od proboja Solunskog fronta

Trijumf tvrdih na muci

Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali

Intervju – Uliks Fehmiu, glumac

Ono što me čini srećnim

"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."

Na meti ustaškog podzemlja

Olovne godine na nemački način

Terorističke napade ustaške emigracija na jugoslovenske diplomate sedamdesetih godina prošlog veka nemačke vlasti su nazivale "obračunom među Jugoslovenima". Činilo nam se da nedovoljno čine na rasvetljavanju i prevenciji tih zločina, da ih tretiraju kao "borbu protiv komunizma". Ton se promenio tek kada su levi nemački ekstremisti iz redova RAF-a počeli da kidnapuju i ubijaju nemačke industrijalce, kada je Nemačka shvatila šta znači biti izložen terorističkim napadima

SAD – Digitalna špijunaža

A gde smo mi tu

Najnoviji skandal sa dezertiranjem važnog analitičara Agencije za nacionalnu bezbednost SAD Edvarda Snoudena razočarao je nas u Srbiji: nas nema na mapi koja je objavljena – za razliku od nekih susednih država. Šta su oni bolji od nas? Pa, kakvi smo mi to ljudi kad se više ni "Cija, snajka, Cija" za nas ne zanima?

Kultura sećanja – 70 godina bitke na Sutjesci

Smrt fašizmu – sloboda narodu

Nemci su na Sutjesci imali oko hiljadu mrtvih, partizani sedam i po hiljada – i pobedili. Komanda Druga čete Trećeg bataljona Četvrte crnogorske proleterske brigade poslala je svoju poslednju poruku Vrhovnom štabu: "Dogod budete čuli na Ljubinom Grobu pucanje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu nema više živih proletera." Proleteri su izginuli. Nemci nisu prošli. Partizani su probili obruč

Intervju – Goran Bregović

Cigani, juriš!

"Vjerujem da bi neki voljeli da je neko drugi njihov najpriznatiji kompozitor; ali, šta mogu – nije. Ja sam taj."

Intervju – Goran Stefanovski, pisac

Nove antene prenose stare laži, a istina se širi od uva do uva

"Jesam Balkanac i ne bih to menjao nizašta drugo. Ali istovremeno pokušavam da osvestim šta to meni znači. Ne volim fundamentalne pripadnosti bilo čemu, ne volim kada se stvari navodno ‘podrazumevaju same po sebi’. Volim Balkan, ali kako Marija Todorova kaže, bez potrebe da budem ponosan na njega, niti da ga se stidim. Ali, ajmo malo biti ponosni!"

Lisica i ždral

Give me five

Prijatelj i pokrovitelj sporta je na Visu pregrmeo Olimpijadu, svetkovinu na kojoj je blistao novi predsednik Srbije, osoba sovsem nepriblizhennai k sportu

Novogovor

Tvitovanje

Lisica i ždral

Novo doba

Otkako sam od brata čuo da je farkaždinska pošta prodata moj se svet neću reći srušio, ali je ostao trajno naheren

Intervju – Milo Đukanović

Priželjkivao sam da na čelu Srbije bude – Srbijanac

Mislim da je odluka predsednika Vujanovića da prisustvuje inauguraciji Tomislava Nikolića bila vrlo dobra i promišljena, jer – u simboličkoj ravni – predstavlja još jedan dokaz da Crna Gora uvažava ono što je demokratski izbor građana Srbije; istovremeno, to je i znak našeg opredjeljenja da sa Srbijom i njenim demokratski izabranim rukovodstvom gradimo najbolje odnose

Intervju – Milo Đukanović (ceo tekst)

Priželjkivao sam da na čelu Srbije bude – Srbijanac

Mislim da je odluka predsednika Vujanovića da prisustvuje inauguraciji Tomislava Nikolića bila vrlo dobra i promišljena, jer – u simboličkoj ravni – predstavlja još jedan dokaz da Crna Gora uvažava ono što je demokratski izbor građana Srbije; istovremeno, to je i znak našeg opredjeljenja da sa Srbijom i njenim demokratski izabranim rukovodstvom gradimo najbolje odnose

Postizborna analiza

Pobednik i dva predsednička kandidata

Ima šest teorijskih mogućnosti da se sastavi vlada. Dosadašnja koalicija manje kažnjena nego što se moglo očekivati, samo su partneri postali skuplji. Da li su glasači odbacili dvopartijski sistem. Nekada: prvo ustav pa izbori. Sada: prvo predsednik pa vlada

Makedonija posle petostrukog ubistva

Strah od etničkih sukoba

Dok policija zarad istrage pušta šture informacije u javnost, sve je veća bojazan od uličnog nasilja i osvetničkih akcija koje bi mogle da prerastu u etnički motivisan sukob širih razmera između Makedonaca i Albanaca

Dokumenti i tumačenja (3)

Milošević u očima Amerike

Upadljivo je da američki ambasador u Holandiji Kliford Sobel priželjkivanje brzog okončanja procesa, kojim više neće upravljati optuženi, ne pretpostavlja potrebi da suđenje zadrži legitimnost. Ambasadi je više nego Džefriju Najsu stalo da proces u očima javnosti ne izgubi na pravičnosti. Postoji stvarna, a ne fingirana američka briga za percepciju suđenja. I Sobel bi, doduše, voleo da se stvar brzo privede kraju, ali ne po cenu gubitka legitimiteta Haškog tribunala: zato su njegove depeše u znaku brige da će se proces haotično "raspasti", da prave odbrane neće biti i da će se to videti kao iz aviona

Kultura sećanja – Dvadeseta godišnjica – 73 sata tokom kojih se raspao SSSR

Puč puču, a sahara njet

Kako je propao pokušaj državnog prevrata avgusta 1991. u Moskvi koji je ubrzao raspad SSSR, šta je posle bilo sa njegovim učesnicima i šta o tome kažu njihovi potomci

Upravljanje internetom

Kako upecati mrežu

Internet je prožeo sve segmente društva i sada je mnogo više od gikovskog hobija. Postao je opšta realnost

Telegraf, 150 godina

»Šta je učinio Bog«

Efikasan i jednostavan, telegraf je bio dovoljno isplativ da kompanije uđu u trku u premrežavanju sveta žicama – sa njim, pre tačno 150 godina, nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura

Lisica i ždral

Protestna nota

Da proćerdaju sigurnu pobedu, da osramote zemlju u kojoj su rođene, to mogu samo žene!

Paklena godina Marije Kiri

Hemijska veza

Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu Nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i Galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja Međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja

Politički život

Ko će s kim, a ko će koga, i kada

Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...

Osam godina od ubistva Zorana Đinđića

Elektronska postavka poslednjih dokumenata

Kosovo, evropske integracije, svetska i lokalna ekonomska kriza i sve drugo bili su i onda problem. Koliko daleko u budućnost je video ubijeni premijer Srbije

Lisica i ždral

Zaboravljeni stalež

Policija očekuje da joj kafedžije i domaćini-amateri priznaju kako su upravo ispratili pijanog vozača, mi kafanski umetnici ostadosmo neobuhvaćeni, nedostojni kao da smo sudije

Ličnost godine – Dragan Đilas

Dosta su mi dva mandata

Neće se dopasti svima sve moje izjave, neko me zove Džekom Drvosekom, neko smatra da progonim pripadnike seksualne manjine, neko smatra da ne volim Rome. Uvek kažem – dajte malo vremena. Danas imamo 120 romske dece koja idu u školu, a do juče nisu išla. Imaju zdravstvene knjižice, knjige, neki laptope. Radimo na tome, sada će neki od njih dobiti i stanove, koji su najugroženiji. Šta je bila opcija za njih, šta je neko uradio za njih? Nije kontejner rešenje za život, slažem se, ali da li je rešenje slično naselje koje danas ponovo imate kod Belvila? Neka uđe neko tamo, neka živi sa njima sedam dana, pa neka javi kako je