Kina – Tajvansko pitanje

Bambusova mreža

Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to je isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled od 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"

Kultura sećanja – »Pisati se mogu samo privatne vesti«

Senke utisaka, strahova i nadanja

U holu ispred Centralne čitaonice Narodne biblioteke Srbije, 23. novembra 2018. godine, u 12 časova, biće otvorena izložba "Pisati se mogu samo privatne vesti": privatna korespondencija tokom Prvog svetskog rata autora Nemanje Kalezića i Jasmine Tomašević

Kultura sećanja

Izgubljena groblja srpskih vojnika

Zašto se uporno ignorišu posmrtni ostaci srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata u gradu Tunisu iako su im i imena i mesta rođenja odavno spasena od zaborava? Zašto je problem napisati ta imena iznad njihovog poslednjeg mesta počivanja? Ona jesu ispisana prošle godine na zidu groblja u Bizerti, ali tamo njihovi posmrtni ostaci nisu zasigurno. Da li je to nemar države koji traje decenijama, disfunkcionalnost državnog aparata koji se ogleda u nedostatku komunikacije među institucijama ili, kao što to često biva, zastoja zbog jednog nestručnog mišljenja koje nijedna zvanična državna komisija ne dovodi u pitanje

Intervju – General Zdravko Ponoš

Vučić je guverner porobljene Srbije

"Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama"

Kultura sećanja – Odlomci iz života Hermana Geringa

Nikšićko pivo i ikona od sedefa

Bio je pilot, maršal Rajha, morfinista, ženskaroš, pljačkao je umetnička dela. Bio je jedna od ikona nacističke Nemačke. Sebe je smatrao nevinim i časnim čovekom. Na vrhuncu moći, Hermanu Geringu su u Berlin donosili nikšićko pivo koje je veoma voleo. To nije bio njegov jedini kontakt sa našim prostorima

Sećanje na vojni rok

Kako sam se razočarao u sistem, ljude i samog sebe

Kada te neko pita gde si bio, šta si radio, ostanu ti samo dosadne priče koje nikoga ne zanimaju. I neka životna škola, bez koje si komotno mogao da prođeš

Udvorička posla

Vučićeva Osma sednica

Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč

Turska – Pobeda Redžepa Tajipa Erdogana

Tehnički nokaut u prvoj rundi

Pobedom Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima na snagu stupa predsednički sistem koji mu daje gotovo neograničena ovlašćenja. Treba očekivati da će sada još žešće da se obračunava sa opozicijom, da će nastaviti sa islamizacijom zemlje, da će voditi još agresivniju spoljnu politiku

Intervju – Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova

Kosovom vladaju paralelni centri moći

Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši

Intervju – Ksenija Božović

Svi sve znaju i svi ćute

"Oliver Ivanović je mesecima pred ubistvo obaveštavao sve institucije, predstavnike međunarodne zajednice i ambasadore o bezbednosnoj situaciji i izražavao zabrinutost za svoje saradnike. Zato sada mogu javno da kažem da za njegovu smrt svi oni snose odgovornost"

In memoriam – Helmut Kol

Kancelar ujedinitelj

Pio je vino, voleo da jede dobro i mnogo, govorio je jednostavnim jezikom koji narod razume. Meni je privatno bio simpatičan, onako visok, debeo i neposredan, dok ga vlast nije promenila. Na kraju je bio upleten u finansijske afere, što ga je koštalo mesta počasnog predsednika CDU-a. Ubeđeni Evropejac, čovek koji je u četiri mandata obeležio najprosperitetniju fazu posleratne Nemačke, umro je usamljen u svojoj kući u Ludvigshafenu

Intervju – Borko Stefanović, predsednik Levice Srbije

Svi ovde žele da su Putini, Erdogani i Orbani

"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"

Lisica i ždral

Proglas br. 1

Mogao bih da svake sedmice napišem po jedan proglas, samo ne znam kako da doprem do mojih nečitalaca

SAD – Otuđeni centri moći

U raljama »duboke države«

Od Vijetnama do Iraka, od Trumana do Trampa političari i analitičari podsticani su da podrže ratove radi održavanja kredibilnosti. Iza toga je stajala i stoji "duboka država", to jest "hibridni entitet javnih i privatnih institucija koje vladaju zemljom u skladu sa konzistentnim obrascima i podzemnim konsenzusom o finansijama, autsorsingu i privatizaciji"

Amerika i »Meksamerika«

Američki san i Trampov zid

Ponavljanje istog: migracije, asimilacije, deportacije, kriminalizacije migracija, ekspanzije, intervencije, investicije, eksploatacije i dobre susedske politike – pa iz početka

TV manijak

Pokemon gou

Za razliku od pasivnog TV gledaoca, lovac na pokemone postaje virtuelni lovac koji pešači ulicama u poteri za novim ljubimcima

Na današnji dan

Trideset godina od eksplozije u „Grmeču“: Gluvi barut

Pre tačno trideset godina u zemunskoj fabrici "Grmeč" odjeknula je snažna eksplozija u kojoj je poginulo 11 ljudi. Do tragedije su doveli nemar i neznanje. Odgovarao nije niko. "Vreme" je još tada razotkrilo šta se dogodilo

Kultura sećanja – Šta je bilo posle »utakmice veka«

Više od igre

U knjizi Jedanaest veličanstvenih autor Vladeta Nedeljković prati sudbine pobednika i poraženih, jugoslovenskih i sovjetskih fudbalera, aktera dva istorijska meča na Olimpijskim igrama u Finskoj 1952. godine, posle kojih je Tito častio naše igrače sa po 500 dolara, a Staljin i Berija planirali da svoje pošalju u Sibir

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

"Mržnja vekovnih neprijatelja" i višak nerešenih istorijskih računa kojima su mnogi skloni da objasne probleme koje danas imaju Tatari, Rusi i Ukrajinci na Krimu je mnogo više problem "narcizma malih razlika". Višedecenijski zajednički život učinio je svoje. Načinom života, ponašanjem, navikama, ponekad čak i izgledom, narodi koji su izašli iz sovjetskog lonca za topljenje nacija i religija više liče na svoje "osvajače" i "ugnjetače", nego na sunarodnike po imenu i istovernike po dalekim krajevima

Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)

Otmica Evrope

U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"

Izložbe – Baltus

Orkanski visovi erosa

Slika Pasijans iz 1943. godine zaštitni je znak velike Baltusove izložbe koja je trenutno postavljena u Rimu. Način na koji se devojčica sa slika naginje nad karte, način na koji su joj dlanovi i podlaktica naslonjeni na sto kao da su citirani iz Selindžerove tada još nenapisane priče Za Esme – s ljubavlju i mučninom

Odnosi Kube i SAD

Poslednje primirje hladnog rata

Kako Barak Obama i Raul Kastro pokušavaju da svečano okončaju kubansku krizu, koja je izbila one godine kada je Obama rođen. Za početak fanfare, na pečenje će se pričekati

Bečki pozorišni festival

Čari verbalnog pozorišta

Među vrhuncima nedavno završenog Bečkog festivala bio je komad o nestajanju pisane kulture Oproštaj od papira, ruskog autora Evgenija Griškoveca, i obrada Ibzenovog Jona Gabrijela Borkmana u režiji Australijanca Sajmona Stouna

Baba Sokica

Izložba – Velika iluzija – Tito i 24 miliona metara filmske trake

Tito je voleo Sandokana

Tokom tri decenije, od 1949. do 1980, Josip Broz Tito je gledao čak 8801 film! Prosečno godišnje 285 filmova, a najviše 1957. godine – 365! O tome je vođena precizna evidencija. O tome kakvi su bili Titov filmski ukus i kinematografska strast govori aktuelna izložba u Muzeju istorije Jugoslavije

Ukrajina

Pad aviona u ratnoj magli

Tragedija malezijskog boinga 777 (FLIGHT MH17) koja je odnela 298 žrtava izazvala je šok, ali da li je zaustavila rat? I kad je zbog tragedije iznuđeno primirje 17/18. jula nastavljena je bitka za Lugansk i Donjeck – u zoni aerodroma i dublje u tkivu grada Donjecka oko železničke stanice, preko koje će 22. jula ujutru proći voz koji nosi tela poginulih

Vidovdan u Andrićgradu

Sve ko na filmu

Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro