Lični stav
Bolonja nije obavezna
Možda bi moglo da se zaključi da je sistem samo formalno promenjen, a da je suštinski ostao isti – i dalje će na ispite izlaziti studenti koji nikada nisu videli profesora pre ispita. To je pogrešno. Biće još gore
Možda bi moglo da se zaključi da je sistem samo formalno promenjen, a da je suštinski ostao isti – i dalje će na ispite izlaziti studenti koji nikada nisu videli profesora pre ispita. To je pogrešno. Biće još gore
Poslednja u prošlogodišnjoj seriji od pet tribina – u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" – sa zajedničkom temom – Put Srbije ka Evropi, održana je Paviljonu "Veljković" u Beogradu, u drugoj polovini decembra, u središnjici izborne kampanje. Učesnici tribine bili su Jelica Minić, naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, Srećko Mihailović, sociolog sa Instituta društvenih nauka, i Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". Glavno pitanje bilo je koliko je i kako tema evropskih integracija prisutna na izbornom tržištu političkih ideja i koliko je ta tema prisutna u srpskoj javnosti
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Članovi Radne grupe za pisanje nacrta zakona protiv diskriminacije, sa predsednikom Dušanom Janjićem na čelu, predstavili su model zakona, posle čega je usledila finalna javna debata o prednostima i mogućim korekcijama ovog modela. Pored članova Radne grupe, kao i organizatora konferencije – UNDP-a, Evropske agencije za rekonstrukciju i Službe za ljudska i manjinska prava – u diskusiji su učestvovali međunarodni eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, pravosuđa i predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji.
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
Za jedan deo javnosti, verski mediji su sredstva kojima vernici ostvaruju svoje elementarno pravo na informisanje. Za drugi deo, oni su sredstva za širenje verske ili nacionalne netrpeljivosti. I jedni i drugi imaju dovoljno materijala za dokazivanje svojih teza. Problem je, međutim, što država ćuti i pokušava da "namiri" i jednu i drugu stranu...
Industrija reklama ove godine vredeće između 115 i 120 miliona evra, od toga u štampi 18, na radiju 6,5 miliona evra, a sve ostalo na televiziji