Zašto nasip ne sme da se buši? Zašto se vatra ne gasi benzinom? Zašto ne guramo prste u šteker? Pitanja banalno zvuče, ali bar ovo prvo stanovnici novobeogradskih blokova pokušavaju da objasne gradskoj vlasti već godinama
Na današnji dan pre 24 godine NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Ime joj se pominjalo sporadično, kao autorke knjige priča za decu i u urbanom mitu po kome je čuveni kritičar Milan Bogdanović zbog nje prešao u islam da bi mogao da ima dve supruge, a onda se pre dve godine pojavila – Pređa
Arhitektonski fakultet u Beogradu je blokiran. Studenti su postavili barikade na ulaze u glavne sale i nameravaju da ih ne sklone dok Savet fakulteta ne povuče svoju današnju odluku o povećanju školarine na 300.000 dinara
Priča o sankcijama je Vučićev prilično jeftin pokušaj da pred biračima pripremi teren za teške i nepopularne odluke. To je politika kratkog daha, posebno što se ništa pozitivno u srpskoj privredi neće dogoditi ako Srbija potpiše plan i otvori vrata UN-a za “Kosovo”: velikih investicija jednostavno nema ni u najavi, osim već davno ugovorenih projekata
Jutros su ruske snage ponovo gađale energetsku infrastrukturu širom zemlje. Mestimično je došlo do prekida snabdevanja električnom energijom. I u Kijevu su odjekivale eksplozije. Na snazi je uzbuna za vazdušnu opasnost
Nedovoljno je bilo ubrzavanje zahteva za prelazak u akcionarsko društvo, nije dovoljno ni to što je procenjena vrednost preduzeća u iznosu od 3,1 milijarde evra ispod nivoa svake ekonomske opravdanosti (procenjena vrednost 2011. godine, tada jedinstvenog JP EPS-a, bila je 14,6 milijardi evra), nego mora još da se obara kredibilitet preduzeća. Kako to da se uradi? Pa, najlakše je širenjem lažne slike o preduzeću, ionako u javnosti ocrnjenom
„Što se podrške Rusiji u našem društvu tiče, to je potpuno infantilno ponašanje. Istorijski je ova država najviše dobijala kada je bila u savezu sa Amerikom - posle Prvog Svetskog rata, zalaganjem Vudroa Vilsona, posle Drugog, zalaganjem Trumana je Jugoslavija spasena od gladi, da ne pričam o milijardama dolara vojne pomoći nakon 48. i otvorenim vratima NATO-a koji nas je spasio od toga da nam Sovjeti urade ono što danas rade po Ukrajini. “
Poruke sa predsedničkog nivoa su jasne – vojska se priprema za sukob sa NATO, indirektan kao do sada ili možda direktan ako se prilike promene. Zato nema ograničenja u finansiranju ruskih vojnih potreba, produžiće se sa rastom vojnog potencijala, ali nuklearna trijada (interkontinentalne rakete, strategijski bombarderi i podmornice) biće, kako Putin kaže, garancija suvereniteta
Potcenjenim energentima uslovljena subvencija sasvim je nezavisna od ekonomskog stanja i socijalnog položaja domaćinstava i drugih nosilaca energetske potrošnje. Jedni dobijaju više nego što bi im pripadalo po bilo kakvoj meritornoj proceni, drugi manje, a treći ništa
Jasan je motiv investitora u vetroelektrane. Oni su tu da ostvare profit od proizvedene i isporučene energije, oni ne vode računa o posledicama izgrađenih objekata na okolinu, na dodeljenoj im lokaciji. Oni koji je trebalo o tome da vode računa ili nisu znali kako će toliki vetrogeneratori da se odraze na postojeće strujanje vetrova ili su možda znali, ali ih se nije ticalo, iz samo njima znanih razloga
