VREME | BR 560 | 27. SEPTEMBAR 2001
DR BOGDAN DENIĆ GOVORI ZA „VREME“: Terorizam – uzroci i izgovori
Umesto omaža sociologu i pacifisti Bogdanu Deniću (1929-2016) objavljujemo intervju koji je dao Vremenu 2001.
VREME BR.439 | 20. MART 1999.
Che sara – sara
Srbi, Albanci i Zapad odlučili su da igraju diplomatske ćorave bake dok očekuju pogoršavanje sukoba do mere koja će ih naterati da deluju
VREME BR.437 | 6. MART 1999.
Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške
Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...
Sirija – Povlačenje ruskih trupa
Putinovo naređenje
Rusi dolaze – panika; Rusi odlaze – opet panika. Da li se "nepredvidljivi" Putin povlači iz Sirije
VREME BR.916 | 24. JUL 2008.
Doktor Radovan i gospodin Dragan
Za poslednjih osam meseci, Karadžića je videlo, na javnim mestima, više stotina ljudi. Danas, većina njih ne može da prežali 5.000.000 dolara koji su im bili ispred nosa, a koje je američki Stejt department nudio za informacije koje bi pomogle hvatanju ovog haškog begunca
Intervju – Lazar Stojanović, reditelj
NATO nema alternativu
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
Žene sa Kosova u redovima Islamske države
Fanatične i malobrojne
Kosovo spada među evropske zemlje sa najizraženijim proameričkim stavovima. Ipak, smena generacija u ovoj dominantno sekularnoj zemlji pokazala je da tamošnja omladina nije imuna na islamsku radikalizaciju. Među onima koji odlaze na istok da bi se pridružili ID nalazi se i određen broj žena
Portret savremenika – Hilari Klinton
Između Vol strita i radničkih prava
Hilari Klinton ima dobre šanse da 2016. postane prva žena na čelu SAD. Ostali predsednički kandidati demokrata pored nje deluju bledo, a republikancima nikako ne polazi za rukom da pronađu izglednog protivkandidata
70 godina Ujedinjenih nacija
Porodica nastala iz ratnog pepela
Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona
Konferencija o radu memorijalnih centara u XXI veku u Berlinu
Kako se sećati zločina
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Intervju – Duško Gojković, džezer
Šta bi rekao Dejvis Majls
"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"
Lektira – Janis Varufakis – "Globalni Minotaur"
O uzrocima finansijske krize i budućnosti svetske ekonomije
Krajem avgusta u prodaji će se naći srpsko izdanje knjige Globalni Minotaur Janisa Varufakisa, koje objavljuje "Profil knjiga" iz Beograda. Ocenjena kao do sada najcelovitije razmatranje savremene ekonomske krize, ova knjiga uzdrmala je stručnu javnost i postala nezaobilazno štivo za svakog ko želi da spozna koliko je ozbiljna aktuelna kriza globalne ekonomije