Srpski evropski račun
Brisel i priključenija
Šta predviđa Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Evropskoj uniji
Šta predviđa Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Evropskoj uniji
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Kao što su bili uspešni u regrutovanju potencijalnih žrtava, organizatori trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi bili su vešti u pronalaženju "lokalnih partnera": skeledžija, taksista, jataka. Novac koji se okreće u poslovima organizovanog kriminala dovoljan je da namiri potrebe velikog udruženja. U dosadašnjim slučajevima pokazalo se da su u "lancu" bile dve kategorije prestupnika: oni sa kriminalnom istorijom i oni koji su se našli na mestu na kome su mogli lako da se uključe u posao. Opskurni povratnici sa ratišta, klinci bez ideje o budućem životu i željni lake zarade, članovi porodica koji sve shvataju kao čist posao, pa i držanje devojaka u kućnom pritvoru, našli su se na optuženičkim klupama, dok je vrh piramide (što se pokazalo u "slučaju S.Č.") ostao bez mrlje
"Možda je moja politička karakteristika trpljenje, to što sam uvek negde između, što verujem u neku meru", opisao je svoju "političku posebnost" predsednik SCG, koji, nakon optužbi za potpisivanje štetnog ugovora o nabavci vojne opreme, kaže da se ipak neće povući sa funkcije koju obavlja "u interesu evropskih ciljeva SCG"
Peti oktobar 2005. godine, peta godišnjica od kad je praktično srušen Miloševićev režim, tokom proteklih političkih svađa već je doživeo nekoliko suprotstavljenih tumačenja i reinterpretacija. Valjda je zbog toga i izbegnuta ponuda Evropske unije da pregovori o asocijaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore simbolički počnu 5. oktobra ove godine – mada je već i sam taj početak pregovora možda najkrupniji "ekonomski rezultat" te "demokratske petoljetke"
Ako neko sa pozicije arbitrarne političke moći hoće da usred njihovog mandata, a iz nekih krajnje konfuzno formulisanih "razloga", smeni dvoje vodećih ljudi, koji Pozorju nisu naneli nikakvu štetu, naprotiv, onda imamo posla s patološkim izlivom vlasti u mozak
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Ni posle petnaest godina od izbijanja prvih oružanih sukoba u bivšoj SFRJ Republika Srbija nije objavila nikakve zvanične podatke, pa ni procene ukupnog broja žrtava. Ostale bivše republike odavno su u javnost izašle s ljudskim gubicima na svojim i bivšim zajedničkim teritorijama, bez obzira na to šta stručnjaci i "stručnjaci" misle o njihovoj tačnosti
Skupština po ubrzanoj proceduri pokušava da se drži Agende 2012, da ispuni evropsku normu do 5. oktobra, kalemeći (na stari ustav) nove zakone, kao onaj o zaštitniku građana
Pošto im Trgovinski sud nije dozvolio da ostvare svoje kuporodajne namere, akcionari C-marketa i slovenački Merkator reagovali su na različite načine. Akcionari su postali ortaci da bi zatim ortakluk prodali kompaniji Delta. A slovenački Merkator odustao od kupovine uz objašnjenje da u Srbiji postoji privatna berza preko koje se trguje akcijama, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost
Susret Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja u sudnici Haškog tribunala verovatno je finalna epizoda u priči o uvek burnim odnosima između dvojice vodećih srpskih političara devedesetih. Period njihove naizmenične idilične saradnje i najljućih sukoba odavno je prošao. Danas, u Hagu, njihovo savezništvo jednostavno se podrazumeva