U Vučićevoj Srbiji, realno govoreći, nema mesta ni za prave koalicione partnere, a pogotovo ne za neku pravu, iole ozbiljnu i kritičku opoziciju. I to je, izgleda, u jednom trenutku, počelo da brine čak i pojedine strane posmatrače i (in)direktne aktere srpskih političkih prilika. Možda manje zbog samih demokratskih standarda, ljudskih prava i medijskih sloboda, a više zbog svesti da bi stvari u Srbiji mogle izmaći kontroli
Izvodi iz govora na svečanom otvaranju Foruma Srbija Nemačka, 10. aprila 2014.
"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"
Od novembarskog "curenja" do martovskih hapšenja: da li je reč o obračunu sa korupcijom ili o kozmetičkom "brisanju" palih i prilično onemoćalih
Mogu da zamislim Vučića kako posle dana ispunjenog radom, redom i disciplinom, dok čeka da padne u san, plete igru po terenu i onda se trgne sav znojav shvativši da loptu stalno dodaje sam sebi. Ili, eventualno Tadiću, a ovaj odigra petom, nabaci je sam sebi na grudi, spusti na volej i promaši prazan gol
Građanima Srbije se plasira da prava i autentična moć ne leži u zakonima i institucijama, već da je imaju oni koji su u stanju da od bilo koga za dan naprave superheroja ili najgoreg kriminalca – sve u zavisnosti od toga kakvi su njihovi trenutni interesi. Svako od nas samo za dan može da bude zaodenut u odelo heroja ili da bude izvrgnut ruglu kao "antiheroj nacije"
"Država ne podržava uvoznike. Da bismo opstali na srpskom tržištu, mi na jednom delu prodatih automobila beležimo gubitak. Ako se tržište novih vozila pokrene, pokreće se ceo privredni lanac, koji će sačuvati radna mesta svih koji rade u ovom biznisu"
Nakon referenduma za pripajanje Krima Rusiji stvari su se odvijale ubrzanim tokom, uz zapadne pretnje zaoštravanjem do sada jalovih sankcija Rusiji i Putinovo pojačano osporavanje američke dominacije u svetu. Dok je postalo sasvim jasno da Moskva nema nameru da popusti ni za pedelj i da je Rusija "digla glavu", Zapad ne zna kako na to da odgovori. Problem je u tome što SAD žele da šire svoj uticaj i sačuvaju postojeći i što ojačala Rusija želi da širi svoj uticaj i da sačuva postojeći. Od ovog drugog svet se odvikao
Petsto protestnih bedževa smo razdelili u prvih nekoliko minuta. Ostatak vremena proveli smo objašnjavajući ljudima da ih nemamo više jer nismo očekivali toliko velik broj okupljenih na protestu. U 13 sati violinista izlazi i svira "Tamo daleko". U masi vidim Borku Pavićević koja plače i znam da smo uspeli. Nakon protesta objavljena je vest da je Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda, rekao da je odluka o premeštanju urne zamrznuta
Kako niko nije očekivao da će u Jaruzi biti bilo kakvog dostojanstva, jednostavno nije se računalo na izbornu pacifikaciju "desnih infantilaca", svečanost u Marićevića jaruzi je ignorisana kako od raznih Vladinih biroa tako i od pripadajućih medija. Šteta, dan je bio lep
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
Ekonomska kriza je za sobom donela i poplavu populizma, koji se kao i uvek sastoji od dve komponente: lažnih obećanja i potrage za dežurnim krivcima. Narod je gladan, nezadovoljan i očajan. Frustracija se ne može poništiti niti se energija može uništiti, ona se može samo usmeriti. Mubadala, Takata, polo klub u Čačku, Maršalov plan, Al Dahrinih osam poljoprivrednih kombinata, Beograd na vodi i druga slična obećanja mogu se ponavljati unedogled dok god se pospešuje zaborav a mediji ne smeju da podsete
