Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Godinama unazad Zajednica srpskih opština (ZSO) je tačka sporenja u dijalogu Srbije i Kosova. Priština odbija da implementira ovu obavezu iz Briselskog sporazuma, koja je minimum na kome Beograd insistira da bi se nastavio dijalog. Očekuje se da bi na sastanku u Briselu, koji je planiran za 18. avgust, pitanje formiranja ZSO moglo da bude u prvom planu
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
Srpska i kosovska strana sastaće se ponovo u Briselu 18. avgusta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je spreman da razgovara sa predsednikom vlade u Prištini Aljbinom Kurtijem. Nije, međutim, rekao šta Srbija želi da postigne nastavkom pregovora. Čini se da su na strani Kosova potpisani sporazumi i zakoni nezavisne države koju su priznale najmoćnije države Zapada, dok se Srbi pozivaju na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 i brane barikadama i sirenama za uzbunu
Narodni poslanici su položili zakletvu, Vladimir Orlić je posle desetočasovne rasprave izabran za predsednika Skupštine. Utisak nakon svega je da se zakonodavni organ Republike Srbije vratio na predbojkotno stanje: besomučno prepucavanje između šarolike opozicione manjine i orkestrirane režimske većine koja nije u stanju, ili neće da shvati, šta je to parlamentarna demokratija
Ako se gazda Jovanjice ičim može pohvaliti, to su jake veze, poznate u narodu kao „leđa“. A kolika je njihova širina, svedoče državna odbrana Koluvije i teška kriza u naprednjačkom vrhu posle njegovog hapšenja
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
„Tokom svoje vladavine, Demokratska stranka je – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom“, rekao je Aleksandar Vučić u svojstvu vd predsednika Srpske napredne stranke u intervjuu za „Vreme“ u julu 2012. nakon što je Boris Tadić izgubio predsedničke a DS parlamentarne izbore, pa je on potpisao koalicioni sporazum sa Ivicom Dačićem i Mlađanom Dinkićem o formiranju Vlade. Od tada je prošlo 10 naprednjačkih godina. Kako je mislio i šta je govorio Vučić pre nego što je postao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, pa predsednik SNS-a, premijer, predsednik države i apsolutni vladar Srbije koji vlada sa Andrićevog venca na kome se donose sve odluke, zabeležila je u intervjuu sa njim Tamara Nikčević u tekstu „Mišković i Beko nisu sastavljali Vladu“
Na rastojanju od svega nekoliko kilometara između Prčanja i Ljute nalazi se, kao malo gde na Mediteranu, na desetine zanimljivih spomenika, crkava, grobalja, muzeja i starih palata
Povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim. To, Međutim nije bio slučaj sa načelnikom Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodanom Milenkovićem
Načelnik beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković je u Palatu pravde ušao sa inspektorima iz svog odeljenja, a njegov advokat Zdenko Tomanović kaže da su mu oni i kolege i čuvari. Hodaju naoružani i kad dolaze u državne institucije zato što svog šefa čuvaju upravo od države
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
