Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke
Slučaj cenzure satiričnog klipa o Aleksandru Vučiću indikativan je za to kakva nas kampanja čeka. Dalje, slučaj Srđana Miletića pokazuje da mi ovde više nemamo posla sa, za izborne kampanje tipičnim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, građane koji ne participiraju aktivno u političkom životu. Nije potrebna velika pamet da se zaključi koliko je to opasno
Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju
Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade
Iako nam se tokom protekle godine stalno činilo da se i u privredi nešto ozbiljno događa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno važnih (negativnih i pozitivnih) događaja nepovoljan. Zbog toga se stiče utisak da je najvažnije da smo proteklu godinu, kao društvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preživeli, a kako ćemo dalje – videćemo
Aleksandar Vučić bolje od svih nas zna da porast njegove lične i stranačke popularnosti počiva na jednoj populističkoj politici koja može brže da se izduva nego što je naduvavana. Teški poslovi tek predstoje
Sve više poslova i odluka je u sve manjem broju ruku i to, dugoročno, neće na dobro da izađe. Ni rekonstruisana vlada nije stekla neki autoritet. Ministri su u velikoj senci Aleksandra Vučića, mada se Ivica Dačić žilavo bori za poziciju i kad se, fudbalski rečeno, dočepa lopte, dugo je drži u nogama
Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici izdao je nalog za privođenje Aleksandra Vulina, ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju, zbog ranijeg "ilegalnog ulaska na Kosovo". Da li će Vulin na Kosovo ipak doći sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kome je poseta odobrena, znaće se u četvrtak 31. oktobra, kada ovaj broj "Vremena" već bude u prodaji, ali je put kojim je Vulin stigao do mesta na kome je danas – prilično zanimljiv
"Srpskoj naprednoj stranci i Vučiću je važno da na lokalnim izborima u Vojvodini pokazuju mišiće Demokratskoj stranci i Bojanu Pajtiću. Cilj ovih izbora je bio da se Pajtiću isporuči još jedan dokaz, argument da bi morao da raspiše vanredne izbore na pokrajinskom nivou"
Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić "iz mrtvih diže". Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića
Ne možete u svakome ko drugačije misli videti neprijatelja! Pored toga, odavno smo prestali da vodimo ozbiljne polemike o bilo čemu. Umesto argumenata, imate diskreditacije, uvrede ad hominem… Zašto? Čemu uopšte služi prosipanje takvog otrova po hartiji i po ekranima? Zašto bismo se morali obračunavati na taj način? Pobogu, ne možete čoveku, samo zato što se sa njim ne slažete, uništi dostojanstvo! Sa druge strane, kritika vlasti, podsećanje ljudi na njihovu prošlost, na ono što su rečima ili konkretnim činjenjem proizveli, nije vređanje; ono je racionalno upozorenje
