Slučaj »Aranđelovac« – Nasiljem protiv književnosti

11.avgust 2021. Nedim Sejdinović

Od linčovanja do vinčovanja

Nasilno prekidanje promocije romana Svetislava Basare jedan je od simptoma uznapredovale "deponizacije" srpskog društva, politike i kulture

Srbija i Crna Gora

07.jul 2021. Zora Drčelić

Zašto Vučić ruši Krivokapića

Šta je nama, građanima Srbije, Zdravko Krivokapić? U čemu je to javni interes građana Srbije što su glave premijera Crne Gore i njegove porodice na naslovnim stranama tabloida kao na poternicama? U čemu je to javni interes građana Srbije što mesecima unazad u beogradskim TV studijima crnogorski političari objašnjavaju zašto crnogorski premijer treba da podnese ostavku? Zbog čega je, na kraju, naš javni interes za Krivokapićev politički pad važniji od interesa da na tim istim televizijama čujemo od srpskih opozicionih političara, na primer, zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da podnese ostavku? Pritom je ovo drugo nemoguća misija na nacionalnim frekvencijama

Reakcije na presudu Mladiću

09.jun 2021. Vukašin Obradović

Saga o zločincu i heroju

Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide

Skandali

31.mart 2021. Una Sabljaković

Trovačka literatura za obolele

U kovid bolnici u Areni pacijentima su na raspolaganju tri publikacije, među kojima je i Srebrenicaslužbena laž jedne epohe. U toj brošuri, u izdanju "Pečata", piše da je brojka od 8000 žrtava u Srebrenici "napabirčena", osporavaju se dokazi Haškog tribunala, iskazi svedoka i forenzički nalazi. Ako je barem jedan pacijent smogao snage da pročita ovu publikaciju, njeni autori su, kako kaže sociolog Stenli Koen, postigli svoj cilj, u skladu sa izrekom: kleveći smelo, možda se nešto prilepi

Trideset godina od prve pobune

03.mart 2021. Veran Matić

Iscurela energija

Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje

Intervju – Ratko Božović, sociolog i književnik

15.januar 2020. Radoslav Ćebić

Ideologija je ubila spontanost

"Pošteno govoreći, ovde moral i politika ne idu zajedno. Ponekad sam bio sa ljudima koji su postali preletači, otišli su kod naprednjaka. Analizirao sam kako izgleda to njihovo uključivanje u novonastalu situaciju, u tu interesnu grupu. Oni svi najpre moraju proći radikalski dril – moraju biti tako isključivi, tako dramatično nepodnošljivi u poništavanju onoga što su bili do tada i onog što sada jesu. Prvo morate biti radikal, pa se onda kao radikal presvučete u naprednjaka. To je jedna inicijacija, jedna metamorfoza demokrata u ono što su naprednjaci. Što je najvažnije, oni često deluju i ekstremnije u osporavanju onoga što su oni bili nego sami pripadnici stare nomeklature oko Vučića"

Lični stav

04.septembar 2019. Bojan Stojanović

Zločini iz mržnje – mržnja iz zločina

Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice

Intervju – Andrej Nosov, reditelj i direktor Hartefakta

12.decembar 2018. Sonja Ćirić

Dešavaju se stvari koje govore da će biti bolje

"Moramo da shvatimo da niko neće promeniti ovu kulturnu sredinu osim nas samih. I ako tražim da me Ana Brnabić čuje, da donese određene odluke sa svojim timom i vladom, moram da budem spreman da dam konkretne predloge i da pomognem da se pojasni kako da se te odluke sprovedu"

Uloga Vojislava Šešalja u mehanizmu vlasti Aleksandra Vučića

07.novembar 2018. Radmilo Marković, Filip Švarm

Bomba u septičkoj jami

"U slučaju dodatne desničarske radikalizacije čitavog kontinenta, a onda i Srbije gde će se Vučić svakako truditi da ne izostane, sasvim je moguće da će Šešelj sa svojom strankom dobiti ulogu egzekutora ne samo političkog, nego i fizičkog; to je, uostalom, i bio devedesetih godina prošlog stoleća", kaže za "Vreme" sociolog Jovo Bakić. "Možemo se samo nadati i boriti da do toga ne dođe"

Haška bibliografija

31.oktobar 2018. Mladen Lakić, Anja Vladisavljević, Filip Rudić

Knjige koje prekrajaju rat

Rat u Bosni i Hercegovini (1992–1995) iznedrio je novi književni žanr, odnosno doveo do ekspanzije knjiga koje su u suprotnosti sa utvrđenim činjenicama, napisane o onima koji su osuđeni za ubistva ili pak od strane onih koji su za ubistva osuđeni

Rezime

22.avgust 2018. Aleksandra Ćuk

Ptice zarobljene u vremenu

Od 10. do 17. avgusta održan je 24. Sarajevo film festival. Prikazana su 223 filma, čuli su se strani jezici, eks-Jugosloveni su bili najbolji prijatelji kao da se nikad nisu svađali i kao da rata nikada nije bilo

Referendumsko pitanje o Kosovu

27.jun 2018. Zora Drčelić

Jeste li za rat ili za sporazum?

Predsedniku Aleksandru Vučiću, kome je dodeljena glavna uloga u rešavanju kosovskog problema, neophodna je atmosfera straha, miris baruta i scenografija rata kako bi se, primoran da potpiše pravno-obavezujući sporazum sa predstavnicima kosovskih vlasti, što defakto jeste priznanje Kosova, među Srbima (prevashodno svojim glasačima) predstavio kao onaj koji će, kako i sam kaže, uspeti ništa da pretvori u nešto. Realnost je, međutim, drugačija