Kultura sećanja – Selman Selmanagić (1905–1986)

Neimar iz Srebrenice

Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka

Intervju – Dragan Velikić, pisac

Fukare je malo, ali je dobro organizovana

"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Traktat o granicama

Moj Ljubelj

Međunarodno pravo je pravo jačeg. Granice se crtaju mačevima. Tako je bilo i biće. Slaba je vajda od svečano potpisanih dokumenata o nepromenljivosti granica, od upozorenja da se pogromi i istrebljenja čitavih naroda ne smeju ponoviti. Često izgovaram reči sumnjive nade, koje se od mene, svedoka "onog strašnog vremena", očekuju. Radujem se što danas nema granica dok se vozim kroz Evropsku uniju, ali nije ih bilo ni unutar Rimskog carstva

Politički i genocid turizam

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"

48. Bitef

Grobnica za relevantno pozorište

Kao najdotiranija umetnost, pozorište se potpuno odreklo publike, ne u smislu povlađivanja, nego u smislu težnje za bilo kakvom društvenom relevancijom. Na tom fonu fraza "kriza je šansa", kad je o ovdašnjem teatru reč, možda i nije besmislena. Nije društvena relevantnost ovdašnjeg pozorišta sahranjena sa ovogodišnjim BITEF-om, ali jeste dovoljno glasno razglašena. Što možda i nije loše

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Reagovanje – »Uloga Gebelsa u kulturnoj revoluciji«, »Vreme« 1161

Uloga Društveno angažovanog intelektualca u tržišnoj revoluciji

Na izborima uporno glasa za manje zlo i priželjkuje političku snagu koja će biti moralna, koja će dakle na moralan način sprovoditi pljačku naših fakulteta, fabrika i društvene imovine

Haški tribunal u Ujedinjenim narodima

Korak nazad za pomirenje

Ne treba ni sumnjati da će se uobičajene rasprave o "antisrpskim presudama antihrvatskog suda" (ili obrnuto, svejedno) u Hagu među zavađenima nastaviti i u Njujorku, te da će bilo ko od onih koji će hteti da kažu nešto o međunarodnom sudu i međunarodnoj pravdi govoriti u vetar

Borba protiv korupcije (ceo tekst)

Nemačka veza

Vučić je u Berlinu ostavio "iznenađujuće" dobar utisak. Nemačka je spremna da Srbiji pruži pomoć u borbi protiv korupcije, od ekspertize do pomoći u opremi i obuci. Poželjan bi bio bilateralni sporazum o pravnoj pomoći i protoku informacija, ali će morati do kraja da se sprovede istraga o ranjavanju nemačkog vojnika KFOR-a na srpskim barikadama na Kosovu

Fudbal

Tri poraza, tuča i rasizam

Nesposobnost institucija u Srbiji da se suoče sa svim problemima koji se pojavljuju na sportskim terenima i oko njih dovela je do toga da i ove jeseni budemo najgori od sve dece i da se opet pominje mogućnost izbacivanja iz fudbalskih takmičenja. Ovoga puta zbog rasizma

Portret savremenika – Kofi Anan

Od Ruande, preko Srebrenice do Sirije

Formalno, najveće dostignuće bivšeg generalnog sekretara Kofija Anana jeste rad na borbi protiv HIV-a i side u zemljama u razvoju, za koji je primio i Nobelovu nagradu za mir 2001. Međutim, njegovu karijeru zapravo su obeležili povremeni parcijalni uspesi, nekoliko skandala i dva genocida

Prvi put u Sarajevu

Nemoj šta zamjerit’

"U Sarajevu mi je teško da budem duhovit, pa ću ja odmah ozbiljno", rekao je pred punim letnjim bioskopom "Hej", nakon upravo prikazanog filma Smrt čoveka na Balkanu, režiser Miroslav Momčilović. Nešto slično je reporteru "Vremena", pred put u Sarajevo, rekao i jedan stariji kolega: "Ja u Sarajevu nisam bio još od izveštavanja, iz rata i ne ide mi se. Iako ništa loše nisam uradio – osećam grižu savesti za sve što je Sarajevu urađeno. Ti si mlad. Ti nemaš taj problem"

Senke devedesetih

Tragedije i gorke farse

Pored nezaceljenih rana i nerazrešenih frustracija, razlog što se bavimo prošlošću može da bude i to što nismo spremni da se suočimo sa sadašnjošću

Prilozi za novo mišljenje zavičaja

Starije od stida

Šta je to zavičaj, čemu služi i zašto boli

Ratni zločini

Uloga holandskog bataljona u Srebrenici 1995.

Nedavna presuda Apelacionog suda u Den Hagu, posle deset godina parničenja, više je nego spektakularna: dve porodice iz Srebrenice dobile su priznanje holandske države da su njeni vojnici odgovorni za smrt njihovih srodnika, jer ih nisu zaštitili od Mladićevih trupa. Ova će presuda imati i međunarodno-pravnih posledica jer dovodi u pitanje do sada priznati imunitet UN-a pri njihovim operacijama na terenu bilo gde u svetu. Priča je, međutim, malo složenija od puke pravničke logike, kako to već u stvarnom životu biva

Lični stav – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (III)

Koloplet sličnosti i različitosti

Ono što je zajedničko svima nama, u državama nastalim raspadom SFRJ, jeste da svi zajedno moramo da promenimo diskurs. Da zločine i zločince prestanemo da delimo na naše i njihove i da ih upoređujemo jer je to put kojim smo jednom već išli i koji nas je i odveo u ponor

Sterijino pozorje 2011.

Hrabrost za »Kukavičluk«

Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano

Haški sud

Mladićeva knjiga mrtvih

Mladić se zakleo kad je pristupio Jugoslavenskoj narodnoj armiji da će braniti "narode i narodnosti" bivše zemlje, zakleo se na tada proklamirano "bratstvo i jedinstvo"; sve je to pogazio, stavivši se na samo jednu nacionalnu stranu, da bi na kraju – kao krunu svoje vojničke karijere – tom istom narodu ostavio u sećanju onaj snimak koji svedoči da je malim Srebreničanima najprije delio čokolade, njihovim majkama pričao da će sve biti u redu, da bi potom očeve te dece i muževe tih majki njegove snage hladnokrvno pobile

Reakcije u Republici Srpskoj

Hajka na »izdajnike«

Kraj potere za Ratkom Mladićem

»Našli ste koga ste tražili…«

Za ratni zločin tri puta optužen, petnaest godina i deset meseci potraživan, Ratko Mladić uhapšen bez otpora kod rođaka u selu Lazarevu, što nije izazvalo veći politički potres u Srbiji, što je probudilo nade proevropske vladajuće elite i podgrejalo iluzije da više neće biti uslovljavanja

Dokumenti

Izvodi iz izmenjene optužnice iz 2002. protiv Ratka Mladića

Ustanička ulica, poslednja srpska Mladićeva adresa

Krv i jagode

Čovek koji se dosad, kao begunac, godinama osvrtao oko sebe proveravajući da li ga je neko možda prepoznao, koji nije mnogo govorio, najednom je dobio priliku da priča o svemu i svačemu. Svemu onome što nije vezano za suštinu, za zločine i Haški tribunal; odatle te silne teme, od one ko je birao Miloševića do brade Brune Vekarića. Najednom je među ljudima koji su ga, kao prvo, nahranili i stavili u ljudske uslove, a kao drugo ga slušaju; dugo ga niko nije tako, pa makar i po službenoj dužnosti, slušao

Nuspojave

Kritika vatrene moći

Kao što zemlja nije morala da se raspadne, tako niko nije morao da okrvavi ruke kada se već raspala

Mladić kao deo folklora

»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo

Dekonstrukcija jednog mita

Kako se Ratko Mladić odao genocidu

Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu

Ljubovija – To je Gastro fest

Jedna velika raspevana družina

Idejni tvorac svega iznese mišljenje i stav da Homoljski program najbolji, Ona što piše i tefteri ode u puževe, Brka uze meri šta d’odlomi od kuvano jare, Glavni žirista jopet zabasa u gulaš koji nije im’o gustinu...