Ustanička ulica, poslednja srpska Mladićeva adresa

30.maj 2011. Tatjana Tagirov

Krv i jagode

Čovek koji se dosad, kao begunac, godinama osvrtao oko sebe proveravajući da li ga je neko možda prepoznao, koji nije mnogo govorio, najednom je dobio priliku da priča o svemu i svačemu. Svemu onome što nije vezano za suštinu, za zločine i Haški tribunal; odatle te silne teme, od one ko je birao Miloševića do brade Brune Vekarića. Najednom je među ljudima koji su ga, kao prvo, nahranili i stavili u ljudske uslove, a kao drugo ga slušaju; dugo ga niko nije tako, pa makar i po službenoj dužnosti, slušao

Nuspojave

30.maj 2011. Teofil Pančić

Kritika vatrene moći

Kao što zemlja nije morala da se raspadne, tako niko nije morao da okrvavi ruke kada se već raspala

Mladić kao deo folklora

30.maj 2011. Ivana Milanović Hrašovec

»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo

Dekonstrukcija jednog mita

30.maj 2011. Dejan Anastasijević

Kako se Ratko Mladić odao genocidu

Šta je nagnalo komandanta Vojske Republike Srpske da posle tri decenije profesionalne službe pogazi ne samo oficirsku čast već i sve ljudsko u sebi, i otisne se na put koji će se završiti u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu

Ljubovija – To je Gastro fest

18.maj 2011. Dragan Todorović

Jedna velika raspevana družina

Idejni tvorac svega iznese mišljenje i stav da Homoljski program najbolji, Ona što piše i tefteri ode u puževe, Brka uze meri šta d’odlomi od kuvano jare, Glavni žirista jopet zabasa u gulaš koji nije im’o gustinu...

Nemačka – Pad i uspon Zelenih

20.april 2011. Bernd Kleinheyer

Od seoskih komuna do vrha vlasti

Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama

Iz ličnog ugla – Medijske magle i vetrovi

13.april 2011. Dušan Radulović

»Atlantis«, priča o profesiji

Mic po mic, bez mnogo "sećanja" na povod, priča je dobila potpuno drugi smisao. Od profesionalnog neslaganja do političke borbe

Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.

30.mart 2011. Ivan Ivanji

Ispred i iza puščane cevi

U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice

Nuspojave

16.februar 2011. Teofil Pančić

Stranka posebnih potreba

Postoji ozbiljna kriza mejnstrim politike u Srbiji. U takvim okolnostima ukazuje se prazan prostor podložan novom popunjavanju, naročito na njenim desnim rubovima

Ratni zločini

09.februar 2011. Dejan Anastasijević

Slučaj alpskog „Škorpiona“

Kako je Milorad Momić, pripadnik zloglasne jedinice, postao Francuz Gi Monije