Budžet za 2014. godinu
Nema seljaka u seljačkoj državi
Kada se pogledaju procene naše situacije koje je objavio MMF, vidi se da nam ovaj svetski finansijski nadzornik prognozira stalni porast javnog duga u narednim godinama
Reagovanje
Između Principa i principa
Stiče se utisak da u trenutnoj raspravi o mestu i ulozi Gavrila Principa u početku Velikog rata nedostaje filozofska perspektiva. Ovaj tekst je nudi
Vreme uspeha! (novembar 2013)
Poslovne vesti
Nuspojave
Sport, zdravlje, rotkve strugane
Zašto bi iko dopuštao državi Srbiji da ureduje negde odakle je vojno isprašena, kad te države nema ni usred njene prestonice?
Trovanja
Strah od hrane
Asocijacija potrošača Srbije objavila je istraživanje o stavovima potrošača po pitanju bezbednosti hrane. Dobijeni rezultati mogu da navedu na pomisao da je obaveštenost o procesima proizvodnje hrane u Srbiji na niskom nivou, a naše brige u vezi sa bezbednošću hrane primerene XIX veku. No, podaci iz XXI veka, ne samo iz Srbije, pokazuju da je većina ovih strahova zapravo sasvim opravdana
Regionalni program »Socijalna zaštita i prevencija trgovine ljudima« (GIZ)
Žrtve se tiču svih nas
Do pre deset godina Srbija je važila, uglavnom, za tranzitnu zemlju, a žrtve trgovine ljudima su mahom bile državljanke i državljani zemalja Istočne Evrope. U protekloj deceniji pak među žrtvama trgovine ljudima prednjače srpski državljani, a naša zemlja je od tranzitne postala zemlja porekla, tranzita i destinacije za ovaj vid kriminala, a među žrtvama je sve više dece
Intervju – Kristofer Klark
Najbolja slika oba rata
"Moram da vam čestitam, ne može se ni zamisliti slika koja bi bolje pokazala odnos između dva rata", kaže profesor istorije Kristofer Klark, komentarišući decenijama zaboravljenu fotografiju na kojoj Adolf Hitler na svoj rođendan, 20. aprila 1941. godine, u vozu u kome je bio smešten njegov "Glavni štab Jugoistok", kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, posmatra tablu sa imenom Gavrila Principa odnetu iz Sarajeva, a koju je "Vreme" ekskluzivno objavilo u prethodnom broju
Maloletnička delinkvencija i kriminal u Srbiji
Karike koje su popustile
Po dostupnim podacima, za manje od godinu dana u Beogradu se dogodilo jedno ubistvo i tri ubistva u pokušaju za koja se sumnjiče maloletnici. Tu je i 16 krivičnih dela nanošenja teških telesnih povreda i 65 krivičnih dela nasilničkog ponašanja koja su počinili mlađi od 18 godina. Beogradska policija, kako su objavili neki mediji, ima statistiku da su po dosadašnjim podacima maloletnici odgovorni za 121 razbojništvo, 724 teške krađe, 683 krađe i 31 krađu automobila. Uz to, terete se za 22 krivična dela stavljanja u promet opojnih droga i 114 krivičnih dela za njihovo držanje. A to su brojke koje stalno rastu
Zoom
Izbori na Kosovu – Obe strane, zagovornici izbora i bojkotaši, jedni druge nazivaju nekakvim „Tačijevim Srbima“, tako da ispada da su svi Srbi „Tačijevi“. To je ciničan, ali tačan opis realnosti
Vlada Srbije uložila je ogroman trud da privoli ljude da glasaju, ali ovi bezemljaši, na vetrometini između države u raspadanju i države u nastajanju, nisu poslušali Beograd. Incidenti koji su se događali logična su posledica neminovnosti sažete u grubu ocenu: Kosovo je izgubljeno
Intervju – Branko Trkulja, direktor kompanije Farley Investors
Ima nade za građevinarstvo
"Srpski građevinari su se potvrđivali na najkompleksnijim, najzahtevnijim projektima širom sveta, tamo gde drugi nisu hteli niti da konkurišu, u najsloženijim uslovima, i taj ugled nas i danas prati u svetu. Kao radno ekstenzivna delatnost, građevinarstvo zaslužuje status strateški važne privredne grane zbog svog potencijala u rešavanju nagomilanih socijalnih problema i, vezano za ovaj potencijal, u rešavanju problema neravnomerne regionalne razvijenosti"
Intervju – prof. dr Rajko Hrvačević, generalni direktor kompanije Fresenius Medical Care Srbija
Da pacijent ima pravo izbora
"Naši dijalizni centri su u poslednje tri godine na prvom mestu u Evropi po kvalitetu tretmana, a nemamo mogućnost da lečimo pacijente u onoj meri u kojoj bismo mogli"
Plašenje i hrabrenje naroda
Genetska paranoja
Jedino Benin, Zambija i Srbija potpuno zabranjuju genetski modifikovane organizme kako za ljudsku tako i za stočnu ishranu, njihov promet, uzgajanje i proizvodnju