"Lica pod sankcijama se zbog zaštite interesa države Srbije u potpunosti u pravnom i formalnom smislu moraju odvojiti od Republike Srbije, bez obzira na njihov društveni, politički ili poslovni položaj”
Niški “mural” Vučiću, još više nego onaj vračarski posvećen Mladiću, prava je slika našeg truljenja i propadanja. Koje je stepenovano, ali jednosmerno i nezaustavljivo
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani
Smeniti jedan autoritarni režim, koliko god bilo teško, lako je u poređenju sa izgradnjom funkcionalnog demokratskog sistema. Oduševiti ljude i povesti za nekom (maglovitom idejom) lako je u odnosu na osmišljavanje ozbiljnih i dugoročnih politika
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
“Iz iskustva naše organizacije znamo da krijumčarenje neretko završi nasiljem, iznudom, a često dužničkim ropstvom i eksploatacijom, i tu takođe vidimo sponu sa samom trgovinom ljudima. Bez obzira na to što je žrtva dala pristanak krijumčaru da je prevede preko granica, nije dala pristanak na nasilje i eksploataciju. I tu se postavlja pitanje kada prestaje dobrovoljnost u celom tom procesu”
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
