Kamenovanje i potpaljivanje u Vojvodini
Kultura odmazde
Zašto je ritual uterivanja straha izveden baš u Vojvodini koja pokušava da očuva upravo međunacionalnu "građansku toleranciju"
Srpsko-albanski odnosi
Šta je tebi Albanija
Albanci na Balkanu žive, osim u samoj Albaniji i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Ako bi u nekoliko reči moralo da se opiše zajedničko stanje ljudi na ovom prostoru, gnev, nezadovoljstvo, nedostatak nade u bolje sutra bi sigurno ušli u takav opis. U takvoj atmosferi, priče o "vekovnim neprijateljima", uglavnom komšijama, pozivanje na "našu" slavnu prošlost i "njihove zločine", kod većine se mnogo bolje primaju nego vizije o zajedničkoj budućnosti
Politički život – Sukobi na desnici
Recesija evroskepticizma
Ne deluje odveć mudro licitiranje imenima intelektualaca i novinara za opoziciono okupljanje svih patriotskih snaga. Jer, DSS nije pao ispod cenzusa zbog manjka intelektualizma nego zbog činjenice da prosečan birač nije prepoznao državotvornu i ustavobraniteljsku politiku kao presudnu
Neredi u Vojvodini
Groznica fudbalske noći
O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita
Izložba
Duh vremena, anticipacija budućnosti
Hronološki okvir aktuelne izložbe u beogradskoj Kući legata "Dela 50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti od 1951. do 1989." označava period od izložbe Petra Lubarde u Galeriji ULUS-a koja je označila definitivan razlaz sa umetnošću socijalističkog realizma do sarajevske izložbe "Jugoslovenska dokumenta" koja se smatra raspadom jugoslovenske umetničke scene
Nuspojave
Vesnin stroj za maglu
Stevan Filipović je naizgled "privoleo" Vesnu Pešić na autorefleksiju, ali tako da se, govoreći "o svemu", ne kaže ništa o jedino spornom i jedino važnom
Lični stav – Nenad Popović, osnivač SNP-a
Sankcije kao razvojna šansa
Srbija ne treba previše da se obazire na pozive EU koja insistira da "pokažemo solidarnost i ne zauzimamo pozicije evropskih proizvođača na ruskom tržištu". Naprotiv, ja sam ubeđen da je što tešnja privredna saradnja sa Rusijom u najboljem interesu Srbije
Projekti
Priroda preko granica
Završen je srpsko-rumunski projekat ENABO čiji je cilj oživljavanje Deliblatske peščare
Valjevo – Čvarci i magarci
Dok cicvaru jedem vruću
Šubara odloži mikrofon, pa se prihvati mešanja čvaraka, kamerman u džidžamidža uniformi vojevode sve podesi da autosnimava, pa se izmače i ukruti na koračnicu Pevaj, Srbijo, kad ti se plače...
Izbori u Bosni i Hercegovini
Tapkanje u mestu
Skoro dvadeset godina nakon prvih posleratnih izbora Bosna i Hercegovina nastavlja svoj put u prošlost. Ovogodišnji parlamentarni izbori su pokazali da građani ove zemlje ne žele promene i da uglavnom biraju one koji su ih "doveli u siromaštvo, apatiju i depresiju". Dok mnogi svetski mediji ocenjuju da su u BiH opet pobedili nacionalisti, neki domaći analitičari ističu da su "izgubili građani". Bilo kako bilo, Milorad Dodik je pokazao da mu niko ne može ništa
Istraživanje BIRN Srbija – Sponzorstva i donacije državnih preduzeća
Krave muzare svake vlasti
U jeku priče o štednji kompanije pod državnom upravom potrošile su za tri i po godine najmanje 12 miliona evra na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja u diskrecionom postupku
Intervju – Vladeta Janković
Vlast, laži i strah
Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen
Zoom
Žandarska je tuga pregolema – Kako je policijska jedinica u kratkom roku od heroja dospela do zločinaca i kakve to veze ima s medijima u Srbiji
Dugovečan sam svedok javnog života, posebno medijske scene, i rekao bih da nikad nije bila jadnija, uplašenija i sklonija okretanju ka vetru koji duva iz jednog centra moći. Ne postoji ozbiljna rasprava o pitanjima od opšteg značaja gde bi se sučelila različita mišljenja, a udvorištvo je preraslo granice izdržljivosti
Povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda – Iz vremena okupacije, kultura sećanja
Terazije, 17. VIII 1941.
Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih
Intervju – Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji
Rad medija ocenjuje publika, a ne vlada
"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"
Lični stav – Politička prestrojavanja u Sandžaku
Ovce zovu vuka na večeru
U sandžačkoj prestonici sve je moguće. Na apsurdnoj političkoj pozornici, decenijama su u glavnim ulogama nezamenljivi statisti, što na život gledaju baterijskom lampom iz tamnog vilajeta. Iz mapirane zone sumraka, jer mrak je njihovo sunce, a ideologija koju očajnički nameću klasična je patologija
Iz novinskih arhiva
Nastavak ili prekid politike Blaženopočivšeg Kralja?
Intervju – Radina Vučetić, istoričarka
Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo
"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"
Srbija, Rusija i svet
»Rješavajuća faza« Aleksandra Vučića
Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada
Beogradska filharmonija – Turneja u SAD i otvaranje sezone
Optimizam kao dijagnoza
Orkestar Beogradske filharmonije prvi put od davne 1923. godine, kada je osnovan, otišao je na američku turneju tokom koje će nastupiti u najznačajnijim centrima američke muzičke izvođačke umetnosti
Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci
Da nikad više ne morate da bežite
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Vojna parada i Vladimir Putin
Ponovno otkrivanje antifašizma
Zašto će zbog dolaska Vladimira Putina Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić stajati mirno dok se pronose crvene zastave sa petokrakom Prve proleterske, Šeste ličke i drugih partizanskih divizija
Namenska industrija nekad i sad
Ništa bez SFRJ
Šta je bivša zemlja pravila pre 30 godina, šta sadašnja pravi danas, kako posluje cela vojna industrija, a kako najveće državne firme
Srbija i mešoviti migracijski tok
Linija razdvajanja
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Zaštita izbeglica i međunarodne migracije na Zapadnom Balkanu
Predlozi za sveobuhvatni regionalni pristup
Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji