Opozicija se javila za diskusiju u načelu, ali je, predsedatelj – koga u Čačku znaju kao tapetara koji metnut da bude stručnjak, pouzdano se ne zna da li u EPS ili Telekom – iz stava pognute glave, predsednički rek’o: Niko se ne javlja, zaključujem diskusiju, stavljam na glasanje. Većina digla ruke i izglasala Poslovnik u načelu. Onda su nastali rusvaj i ostale replike
Ne miriše na dobro: radnici štrajkuju, uprava se ne oglašava pozivajući se na (ne)poznat princip da ne pregovora dok štrajk traje, Država d.o.o, manjinski suvlasnik fabrike, sve do pre neki dan pravila se nevešta, propuštena proizvodnja meri se u hiljadama komada automobila, kooperanti šalju svoje radnike na prinudne odmore…
Zaista je sasvim neuobičajeno da se šefica vlade jedne zemlje koja sebe smatra suverenom pravda ambasadoru druge zemlje zbog nečega što je objavila novinska agencija iz treće zemlje, pa još to dokazuje stenogramom (da li je Čepurin dobio i zvučni snimak?). Odmah se postavilo pitanje zašto Brnabićeva, ako je već pogrešno citirana, nije odmah poslala demant Blumbergu i zatražila ispravku, koju bi ta agencija svakako morala da uvaži, a ako to već nije htela da uradi, zašto se nije prvo obratila srpskoj javnosti, nego ruskom ambasadoru. I konačno, zašto je, kad je mačka već puštena iz džaka, punih pet dana ćutala
Vlada Srbije je u 2016. godini potrošila skoro 700 miliona dinara da bi se renovirali pojedini toaleti u 142 zdravstvene ustanove na teritoriji Srbije. Logika kojom je novac trošen, međutim, nije jasna
"Mi nismo ubili Aleksandra Obrenovića da bi Aleksandar Karađorđević vladao isto onako kao što je on vladao. Mi jesmo protivu Pašića, ali to je samo stoga što on više misli na stranku nego na narod i državu", objasnio je Apis svoje i držanje crnorukaca na Solunskom frontu prema prestolonasledniku i premijeru. Sve i da je mogao, drugačije nije želio. Račun za taj stav polako je ali sigurno dospevao na naplatu
Dok su trajali ratovi u bivšoj Jugoslaviji, sankcije i izolacija Srbije, Aleksandar Vulin je putovao u Južnoafričku Republiku i na Izbor za mis sveta koji se održavao na Sejšelima. I ne samo to. "Znate, on je bio ratni huškač sve vreme, on je i dan-danas ratni huškač", kaže za "Vreme" predsednik udruženja Srpski ratni veterani Mile Milošević. Da li su to kod Vulina kad je zašao u četrdesete godine života došle do punog izražaja njegova zanesenost i opijenost likom i delom Če Gevare, čuvenog argentinskog revolucionara i gerilskog vođe
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Glavni Vučićevi koalicioni partneri zagrcnuli su se posle Brnabićkine izjave. Oni su od ekvidistance, tobožnje podjednake bliskosti s Briselom i Moskvom, napravili karijere i kakvu-takvu političku reputaciju, a eto, ova sad došla da im kvari sreću
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
"Vučić je kao premijer zemlje kandidata za pristup EU, Srbije, posetio nemačku saveznu kancelarku. A zatim je otputovao kod predsednika Rusije. To je u nemačkoj javnosti već izazvalo iritacije zbog pitanja na koju pak stranu zemlja hoće da se orijentiše. Osim toga na sastanak se gleda kritički ukoliko do njega dođe pred izbore. Tada je lako da se za domaću predizbornu kampanju iskoriste samo slike, a da se prećute kritičke izjave o tome da reforme vladavine prava tek predstoje"
Zajednički imenitelj za neuspešni pokušaj sleta u bivšem SIV-u i formiranje nove vlade je "mnogo buke ni oko čega". Već pet godina Aleksandar Vučić opsenjuje prostotu i troši vreme raspisujući izbore, sastavljajući i rastavljajući vlade, šibicareći i dižući bure u čaši vode. Kao da je bitno na kom su mestu Vulin i Đorđević, kvalifikacija nemaju ni za jedan posao. seća li se još neko Lazara Krstića, koga je Vučić izvukao iz šešira i najavio kao čudo od čoveka? I da li iko veruje da se za koju godinu isto pitanje neće postaviti i za novu mandatarku i sadašnje ministre
O "punoj kasi", 51-nedeljnom suficitu, nekredibilnim planovima i svemu što iz toga proističe
"Prema svemu do sada, nova premijerka će samo biti malo neobičan poltron Aleksandra Vučića, u odnosu na obične poltrone koje smo do sada imali. Njena stručnost – u čemu? Šta je to ona radila? U poslednjih godinu dana, koliko je ministarka za lokalnu samoupravu i državnu upravu, ne vidim da se u toj oblasti nešto promenilo. U njenom prethodnom poslovnom životu postoji samo jedna činjenica za koju se zna, a to je afera sa vetrenjačama, sa vetroparkom, gde je bilo reketiranja i gde je ona sakrila pred nadležnim organima da je bilo ucene i traženja mita. Pre toga, kako je rekla, delila je flajere po Londonu"
Gledali smo megalomansku Žikinu šarenica u SIV-u, nastalu sa idejom da se aktuelna vlast prikaže kao najveća i najbolja, ne samo u odnosu na prethodne, već i u odnosu na očigledan uzor za poređenje – Titovu SFRJ
Realizacijom projekta Priče s malog odmora, ASITEŽ Srbija i izdavačka kuća Kreativni centar pokazali su kako se u praksi sprovodi razvoj kulturnih potreba kod dece i mladih za koji se zalaže nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, ali naravno ne zato što to od njih očekuje Strategija, nego zato što to i tako rade otkako postoje
Inauguracija predsjednika Republike uobičajen je naziv za ceremoniju preuzimanja dužnosti predsednika Republike i sastoji se od polaganja svečane zakletve izabranog predsednika i svečanog dela (koktela, prijema). U nekim slučajevima čin polaganja zakletve i prijem povodom stupanja na dužnost su odvojeni, a nekad teku istovremeno. Ali, kao i uvek kad je reč o politici, protokol govori i o odnosima i ima svojevrsne poruke. Ponekad i odsustvo govori više od prisustva, pa je važnije ko i zbog čega nije došao nego ko je prisutan. Te ceremonije su takođe i prilika za odašiljanje klasičnih poruka i ponuda, svojevrsnih pristupnih beseda političara.
Kako centralizacija urušava osnovne demokratske procese i kako se prelama u sferi kulture, medija, politike, ekonomije Vojvodine, neka su od pitanja na koja su svoje odgovore dali istaknuti intelektualci
U Petnici se učesnici podstiču da misle slobodno, da razmišljaju logički i kritički i da sarađuju sa kolegama iz različitih kultura i zemalja. U prethodne tri i po decenije kroz blizu 4000 programa (seminara, škola, radionica) prošlo je oko 50.000 učesnika, najviše srednjoškolaca, ali i osnovaca, studenata i nastavnika
"Mi jesmo u nekoj vrsti Letećeg cirkusa Montija Pajtona, a ono čemu se smejala Britanija i ceo svet, to je postala naša realnost. Većina naših ministarstava ima blesavi hod u političkom smislu i to prolazi, jer smo suviše siromašni za moralnost i dno ne postoji"
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Možda ću i pitati publiku, direktno: "Zašto hoćete ovo da čujete?", kaže Gabrijel Felc pred koncert kakav Beogradska filharmonija nikad nije izvela, i na kome će kao gosta imati velikog Zubina Mehtu
Nedavno je završen književni festival Krokodil, poznat po izuzetno angažovanom stavu prema stvarnosti u regionu, debatom o Deklaraciji o zajedničkom jeziku, na kojoj su učestvovali Snježana Kordić, Igor Štiks, Dragan Markovina i Teofil Pančić
Šezdeseti rođendan Zmajevih dečjih igara je prigodan povod za priču o izuzetno lošem odnosu društva prema svima koji podstiču i književnost za decu i dečju književnost, ali je i ništa manje prigodan povod da se setimo lepih stvari na kojima i zbog kojih postoji ovo udruženje građana
Zašto Vučić organizuje prijem u Palati Srbija 23. juna kad je već inaugurisan 31. maja? Zašto uvodi nove prakse u politički život i time samo obesmišljava institucije sistema? Zbog čega uporno insistira na svojoj posebnosti u odnosu na prethodnike? Odgovor na sva ova pitanja je – može mu se
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
