Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Nemačka će nastaviti da podržava evropski put Srbije, ali od nje očekuje da brani zajedničke vrednosti Evropske unije i drži se dogovorenog. U poslednje, posbno, spada i dijalog o Kosovu
Srbija je spremna da nastavi reforme kako bi postala deo Evropske Unije, rekao je danas Ivica Dačić predstavnicima Bundestaga, a ambasadoru Hilu da otvorena pitanja u dijalogu Beograda i Prištine treba da se rešavaju pod pokroviteljstvom Evropske Unije
Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
Prikaz je uspeo, penzioneri u prodavnicama i na pijaci, a posebno uveče u parku, onako dokoni, konstatuju da nema jače vojne sile od Srbije. Dok za to vreme sve više i više starešina napušta vojsku tražeći sebi bolji izvor prihoda
Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo
Konstrakta je samo kolateralna šteta jednog “ludila udvoje” u kojem ni na koji način nije sudelovala niti za njega može snositi bilo kakvu odgovornost, ali je vrlo verovatno da neće biti ni jedina ni poslednja na toj giljotini
Mnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
Ovaj tekst sadrži izvode iz dva izveštaja o SLAPP tužbama koje su ove godine objavili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Fondacija “Slavko Ćuruvija”
Dok se Evropska unija sprema da uvede šesti “paket” sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, još uvek ostaje izvesno da će gas i dalje teći iz najveće zemlje sveta ka Evropi. Za naftu već nije izvesno. Srpski zvaničnici kažu da će naredna zima biti veoma teška, a ne kažu kako će taj problem da reše
“Ovih dana zapravo biramo kakav ćemo trag u istoriji ostaviti mi kao generacija, biramo da li ćemo se odreći Balkanskog kruga ludila koji potomcima garantuje samo obavezu plaćanja dugova koji su proizvod odluka predaka. Ja sam milion posto siguran da mi kao narod verujemo da svako ima pravo da živi slobodno. Verujem da svi mi nakon krvavog nasleđa novije prošlosti, kroz koje smo prošli zajedno sa svojim komšijama, preziremo rat”
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
Aleksandar Vučić tvrdi da mu ambasade neće sastavljati vladu. Kristofer Hil se slaže, ali ne razume „kako neko može da bude pristalica Rusije“. Zato gaji nadu da će buduća vlada zauzeti „novi smer“
Velika jugoslovenska i srpska glumica, zvezda legendarnih filmova svog supruga Živka Nikolića, Vesna Pećanac, dobila je crnogorsko državljanstvo koje će joj omogućiti da prima penziju i da se ne hrani u narodnim kuhinjama. A šta je učinila Srbija
Na konkurs za godišnju nagradu „Dejan Anastasijević“ za istraživačke radove o temama izuzetne važnosti, ove godine se prijavilo 67 novinara sa 72 medijska teksta i priloga. Tekstovi Jovane Gligorijević i Nemanje Rujevića koji su objavljeni u „Vremenu“, žiri je uvrstio u uži izbor
List „Politika“ na prvoj stranici objavljuje fotografiju spomenika Karla Marksa u Berlinu, na kojoj je do te mere izvitoperen da liči na opasnog monstruma iz lošeg horor filma. Naslov je: „Ima li u kapitalizmu mesto za radnička prava“. Bez znaka pitanja
Da će posle razgovora Šolca i Vučića možda biti saopštene i neke važne vesti za Srbiju, pokazuje i promena termina konferencije za štampu, odnosno obraćanja naciji Aleksandra Vučića koje je bilo najavljeno za danas, da bi bilo pomereno za 6. maj, po Vučićevom povratku iz Berlina
Danas je u Kragujevcu potpisan ugovor sa Stelantisom o proizvodnji električnog automobila. Vučić je rekao da će to umnogome promeniti sliku Srbije. Predsednik Samostalnog sindikata Fijatove sestrinske firme „Fiat plastik“ čiji radnici duže od godinu dana štrajkuju Zoran Miljković se nada da neće biti otpuštanja
Jedni su za uvođenje sankcija Rusiji, drugi su protiv, a trećima treba još malo vremena da razmisle. Kao i po mnogo čemu drugom, opozicija nije samo podeljana po pitanju odnosa prema Moskvi nakon ruske agresije na Ukrajinu, već i do koje mere Srbija treba da se veže za Evropsku uniju
U šturom saopštenju nakon razgovora pomoćnice američkog državnog sekretara za evropska pitanja sa predsednikom Srbije samo se u jednoj polurečenici navodi ono, što je svakako kao centralno pitanje bilo na stolu: odnos Srbije prema „situaciji“ u Ukrajini, tj. uvođenju sankcija Rusiji
Posle dvadeset godina Srbija je ponovo na listi prioriteta Vašingtona zato što jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji. Na posledice se neće dugo čekati
U Srbiji ima preko 2500 medija. Njihova tržišna vrednost je skromna i ima tendenciju opadanja. Budžeti za oglašavanje medija su "mala bara", za koju se osim registrovanih, otimaju i oni koji sadržaje distribuiraju putem interneta. Petina stanovnika ne veruje ni jednom mediju
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiji i Republici Srpskoj imaju za cilj da "namame Rusiju na Balkan", a predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nazvao "malim Putinom" i ponovio po ko zna koji put da je Srbija predstavlja pretnju za region. Na to mu je iz Beograda stigao odgovor da je on, Kurti, „mali balkanski Hitler“
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
