Nedeljnik "Vreme", u partnerstvu sa Fondacijom za otvoreno društvo Srbija, organizovao je konferenciju "Razvojne politike Srbije u svetlu Milenijumskih ciljeva UN posle 2015: Da li smo svi jednaki u pristupu pravdi". Prenosimo najinteresantnije delove
Svakodnevno smo zapljusnuti vikom i drekom premijera Srbije koji šikanira ministre, novinare i slučajne prolaznike na javnoj sceni. Na društvenim mrežama, bar 200-300 ljudi, sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem na čelu, svakodnevno dobija jezive pretnje, uvrede, kletve i poniženja. Pre ili kasnije, verbalno, medijsko i virtuelno nasilje materijalizuju se u metalnu palicu, a psovka se pretvori u dve kopče na glavi ili smrskanu jagodičnu kost
"Vučić je naš veliki vođa koji nas uči radu na svom primeru. A taj primer nije baš nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina držao banku u Skupštini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zločince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, mučenik koji radi od jutra do sutra. Je l’ to govore drugi premijeri? Žale li se oni građanima da mnogo rade, da im je mnogo teško, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vučiću ne pada na pamet da se nas nimalo ne tiče sve to što se odnosi na njega lično. To je ta intimizacija koja je strašno autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromašni"
Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju koja zahteva izmenu definicije silovanja u Krivičnom zakonu. Kako stvari stoje, do te izmene neće doći pre 2016. godine. Do tada, žrtve silovanja prolaziće kroz torturu koja, između ostalog, podrazumeva i da ih sudija pita "Što se niste branili?"
Glavna negativna mantra Vučića, Šešelja i Tome Nikolića 2003. bila je: "Čeda, Beba, Vesić". To su sada ljudi s kojima oni ili razgovaraju o koalicijama ili rade za njih ili su u njihovoj stranci, kako hoćete. Dok si član DS-a crnji si od samog đavola, psihopata, umobolnik, homoseksualac, izdajnik, kriminalac. Kada izađeš iz DS-a postaješ sjajan kadar, možeš da postaneš i gradonačelnik i gradski menadžer i direktor izdavačke kuće i ministar u Vladi
Albanci na Balkanu žive, osim u samoj Albaniji i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Ako bi u nekoliko reči moralo da se opiše zajedničko stanje ljudi na ovom prostoru, gnev, nezadovoljstvo, nedostatak nade u bolje sutra bi sigurno ušli u takav opis. U takvoj atmosferi, priče o "vekovnim neprijateljima", uglavnom komšijama, pozivanje na "našu" slavnu prošlost i "njihove zločine", kod većine se mnogo bolje primaju nego vizije o zajedničkoj budućnosti
O tome zašto je policija sedela skrštenih ruku posle prvih napada na lokale Albanaca, da li nije opremljena, da li je tek tako inertna, ili ima neki dalji i dublji razlog, za sada ostaje da se čita između redova. Pa, kako ko pročita
Srbija je ulaskom u novu "koaliciju voljnih" predvođenu Barakom Obamom Zapadu htela da potvrdi svoje prozapadno opredeljenje. Za zemlju koja sa sobom vuče istorijsko nasleđe zločina počinjenih nad muslimanima, bolje bi bilo da se u ovom novom globalnom ratu protiv „muslimanskog terora", "zla koji ujedinjuje ceo svet", drži po strani
Bez imalo radosti i energije, organizatori i učesnici Parade odradili su svoje iz tri prstena policijskih kordona. Drugačije nije ni moglo, a to je ujedno i prilično precizan opis današnje Srbije. Međutim, sve ostalo što se toga dana dogodilo, znatno je simptomatičnije i sa posledicama koje tek treba da se pokažu
Ušli smo u veliko finale proslave sto dana ove vlade s jasnom namerom da nas "prevedu žedne preko vode" i da im zaboravimo prethodne dve godine u kojima se gradio "kult vođe" i sad ga imamo sasvim novog, novopečenog, nevinog i nedodirljivog, nepobedivog, barem u šahu otkad je Šešelj otišao u Hag
Nakon nasilnih usledili su relativno mirni protesti Albanaca zbog doživotnih zatvorskih kazni izrečenih njihovim sunarodnicima koji su ubili petoricu Makedonaca pre više od dve godine. Sve to pokazuje koliko je krhak međuetnički mir u Makedoniji
Razbuktani sukob Duška Vujoševića i Nebojše Čovića otvorio je pitanje delotvornosti i opravdanosti trošenja javnog novca za potrebe profesionalnog sporta koji je u većoj meri kriminalizovan nego što je resurs za poboljšanje raspoloženja masa
