Rasprava o »Bafetovom zakonu«

Oporezivanje milionera

Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu

Kosovo

Incidenti na Jarinju

Situaciju na Severu Kosova moguće je zaoštravati i eskalirati do jedne izvesne mere – a to je kad nekome dodija. Taj neko biće onaj kome se bude moglo i prihtelo da priču okonča jednom za svagda

Pad Ajnštajnove teorije

Bekstvo iz XX veka

Prema navodima koji su u septembru stigli iz CERN-a, detektor OPERA u Italiji ulovio je čestice brže od svetlosti. Da li to znači da je Ajnštajnova teorija relativnosti netačna

Parada ponosa 2011

Kako su nasilnici postali politički faktor

Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji

Izjava nedelje

»Drago mi je što naša zalaganja ceni čovek poput Miloša Bojanića.«

Aleksandar Vučić, povodom pristupanja ovog folk pevača Srpskoj naprednoj stranci ("Alo")

In Memoriam – Vasilija Radojčić (1936–2011)

Glas čist kao suza

Svi volimo one koji žive to što pevaju – Toma, Bili Holidej – ali su nam potrebni i oni koji stoje kod zavese na pozornici i kao vanjski, svevideći narator umesto autorefleksije daju čitavu sliku, odnosno što više moguće od nje. Pogotovo kad je reč o svetu koji smo znali samo kao daleki eho. Vasilija Radojčić je bila takva pevačica

Pripreme za jubilarni FEST

Čekajući februar

Na prethodnih 39 festivala prikazano je 4000 filmova koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Pet meseci pre početka jubilarnog, 40. FEST-a, objavljen je njegov program

Posle usvajanja srpskog zakona o restituciji

Problem sa Mađarima

Vraćanje oduzete imovine je u Skupštini Srbije otvorilo problem domaćih "saradnika okupatora", jer to pitanje nije razrešeno zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen sa dnevnog reda. Poslanici SDP-a, LSV-a, SDP-a i SPS-a ne prihvataju "izjednačavanje" okupatora i žrtava, a protive se i "kolektivnoj amnestiji" pripadnika okupatorskih snaga, ali i pripadnika kvislinških snaga Nedića i Ljotića. Zbog toga je Vlada povukla spomenuti amandman, pa su iz restitucije izbačeni ne samo strani već i domaći državljani koji su služili u okupacionim snagama

Portret savremenika – Snežana Malović, ministarka pravde

Moćna, mlada i kriva za sve

Bilo bi šteta da se neko ko je ipak imao hrabrosti da se upusti u razmontiravanje okoštalog lošeg sistema sudstva i tužilaštva (u svakom smislu) okrivi kao jedini odgovorni. Za sve greške, ne male, osim Snežane Malović, aktuelne ministarke pravde, odgovornost snose mnogi: skupštinska većina, nasleđeni mentalitet političkog uticaja, oportunitet onih koji su se sakrili iza nje mlade i krhke u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva i drugde u društvu

Nobelovac Robert Mandel – Evro neće propasti, a Grčka – možda

Evropski socijalni model je završen

Šta treba Srbija da uradi? Treba da dobro sluša pouke iz krize evrozone. Evropski socijalni model se završio. Ogromna potrošnja države i transferi prosto više ne funkcionišu. Zemlje Evrope koje su u evrozoni do sedamdesetih godina prošlog veka trošile su na socijalno blagostanje nekih 25 do 30 odsto BDP-a, ali 25 godina kasnije to je poraslo na 50 procenata BDP-a

Svetski dan kontracepcije

Mladima nedostaje seksualna edukacija

I mladići i devojke su zainteresovaniji za kontracepciju nego ranijih godina

Toma Zdravković, posle 20 godina

Umoran od života, veći od života

I kao pevač i kao autor, Toma Zdravković je bio veliki umetnik, zapravo najveći koji se ikada pojavio i ostvario unutar jednog oficijelno prezrenog i nekanonizovanog žanra

Kardiovaskularna mapa

Jedinstvena lista i pacijenti »na čekanju«

Svetski dan srca

Mišić od koga zavisi život

Sport – odbojka i košarka

Izlazak na mrežu

Ivan Miljković traje skoro deceniju i po i on je pokazatelj za Miloša Teodosića ako ovaj želi da jednoga dana bude na balkonu beogradske Gradske kuće

Novogovor

Kreditni rejting

Svetski dan kontracepcije

Živi svoj život, saznaj svoja prava

Konci i mešanje

"Kako nas je Manter pročitao"; VREME 1080

Intervju – Prof. dr Miodrag Ostojić, direktor
Klinike za kardiologiju KCS-a

Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje

"Kroz program "Stent for life" prošle godine spasili smo 1385 pacijenata. Taj rezultat nema nijedna bolnica u svetu"

Pravosuđe

Normom protiv građana

 

Vesti

Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka

Ukus muzike

"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"

Broj nedelje

4,8 miliona

Još jednom o jeziku

Pretpostavljeni identiteti

Ko određuje na kojem od "naših jezika" je jedan roman napisan i zbog čega je to važno, pitanje je koje se postavlja u kontekstu novih propozicija za dodelu NIN-ove nagrade

Srbi u Libiji

Taoci građanskog rata

Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni

Ko koga vređa

"Portret savremenika – Aleksandar Konuzin"; Internet VREME 15. septembra

Najava tribine

Društvene mreže